Izrael udario centralni i zapadni Iran 100. dana rata

Izraelski borbeni avioni udarili su rano u ponedeljak, 8. juna, vojne ciljeve u centralnom i zapadnom Iranu, a eksplozije su se čule u Isfahanu, Tabrizu i Teheranu. Za Srbiju, koja ceo prethodni front prati kroz cenu nafte i sudbinu evropske energetske ravnoteže, ovaj udar nije udaljena epizoda nego nastavak krize koja već sto dana drži svetska tržišta i diplomatske kancelarije u stanju pripravnosti.

Udar je došao kao izraelski odgovor na iranske rakete ispaljene u nedelju, prve od primirja postignutog u aprilu. Izraelska vojska saopštila je da je oborila sve projektile koje je Teheran tog jutra uputio ka njenoj teritoriji, a potom je vazdušne snage usmerila duboko u iransku unutrašnjost. Time je najozbiljnija razmena vatre od prolećnog primirja prerasla u otvorenu opasnost da region ponovo sklizne u puni sukob.

Šta je tačno pogođeno u Iranu?

Prema izraelskim navodima, mete su bile isključivo vojne instalacije, a ne urbana jezgra. Eksplozije su, međutim, registrovane u tri velika grada: u Isfahanu na centralnoj visoravni, u Tabrizu na severozapadu i u glavnom gradu Teheranu. Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je u okviru operacije nazvane Nasr gađala dve izraelske vojne baze, predstavljajući to kao odgovor na izraelsko ranije gađanje radarskih lokacija.

Dve prestonice tako šalju dve verzije istog događaja. Tel Aviv govori o preciznom udaru na vojnu infrastrukturu, Teheran o odmazdi protiv izraelskih baza. Za posmatrača iz Beograda, koji je proteklih dana čitao o iranskim raketama na Kuvajt i Bahrein i o izraelskom ubistvu libanskog generala, ovaj ponedeljak donosi kvalitativno nov korak: prvi put posle primirja izraelska avijacija ulazi duboko u iranski vazdušni prostor.

Ponedeljak je istovremeno obeležio simboličan prag. Tačno sto dana ranije, 28. februara, počeo je rat koji je od tada premeštao težišta sa Libana na Zaliv i nazad, a sada se vraća na osu Izrael-Iran. Stoti dan, umesto zatišja, doneo je eskalaciju.

Zašto Vašington poziva na uzdržanost?

Najvažniji politički signal nije stigao iz Tel Aviva ni iz Teherana, već iz Vašingtona. Donald Tramp je telefonom razgovarao sa Benjaminom Netanjahuom i pozvao ga da se uzdrži od dalje odmazde. Visoki američki zvaničnik naveo je da je Tramp verovao kako je premijera ubedio da sačeka pre nego što naredi novi talas udara, što sugeriše da izraelska akcija nije imala puno američko zeleno svetlo.

Taj raskorak između saveznika nije tehnikalija. On pokazuje da Vašington pokušava da zadrži proces deeskalacije živ u trenutku kada se na terenu dešava suprotno. U nedelju je Izrael udario i južna predgrađa Bejruta, a libansko ministarstvo zdravlja prijavilo je dvoje poginulih i dvadesetoro povređenih, pošto je Hezbolah odbio primirje. Front se, dakle, širi u više pravaca istovremeno, dok jedina velika sila sa polugama nad obema stranama traži pauzu.

Za Srbiju i Evropu pitanje je praktično koliko i geopolitičko. Svaki novi udar na iranskoj teritoriji podiže premiju rizika na cenu sirove nafte i vraća u igru pretnju oko moreuza Hormuz, kroz koji prolazi petina svetske nafte. Sto dana rata već je naučilo tržište da reaguje na svaku eksploziju u Isfahanu ili Teheranu.

Ostaje pitanje koje će sledećih dana pratiti svaku izjavu iz Tel Aviva, Teherana i Vašingtona: da li će Trampov poziv na uzdržanost zaustaviti spiralu, ili je stoti dan rata samo uvod u njegovu najopasniju fazu? A vi, verujete li da posle ovog udara još postoji prostor za primirje?