Ruski dron pogodio skladište nuklearnog otpada kod Kijeva
U ranim satima 7. juna ruski dron pogodio je centralno skladište istrošenog nuklearnog goriva u Kijevskoj oblasti, a Energoatom tvrdi da nije bilo curenja ni žrtava.
- Ruski dron pogodio je zgradu za prijem kontejnera u centralnom skladištu istrošenog nuklearnog goriva u Kijevskoj oblasti oko 02:10 po lokalnom vremenu, a izbio je požar od oko 40 kvadratnih metara.
- IAEA je potvrdila udar, a osoblje na licu mesta čulo je eksploziju oko 01:50 po lokalnom vremenu.
- Energoatom je saopštio da u oštećenoj zgradi nije bilo istrošenog nuklearnog goriva, da nije bilo žrtava, a nivo radijacije ostao je u granicama normale.
- Ukrajinske snage tokom noći pogodile su 26 ruskih ciljeva, dok su tokom dana zabeležene 223 borbene operacije.
Ruski dron pogodio je u ranim jutarnjim satima 7. juna centralno skladište istrošenog nuklearnog goriva u Kijevskoj oblasti, potvrdila je Međunarodna agencija za atomsku energiju, dok ukrajinski operater Energoatom tvrdi da nije bilo curenja radioaktivnog materijala niti ljudskih žrtava. Udar je pogodio zgradu za prijem kontejnera oko 02:10 po lokalnom vremenu, a osoblje na lokaciji čulo je eksploziju nešto ranije, oko 01:50.
Za Srbiju, koja prati rat na istoku Evrope i kroz prizmu energetske stabilnosti i kroz pritisak Brisela oko usklađivanja spoljne politike, svaki napad na nuklearnu infrastrukturu nosi posebnu težinu. Incident u Kijevskoj oblasti uklapa se u obrazac udara na ukrajinska nuklearna postrojenja koji evropske kancelarije prate sa rastućom zabrinutošću, jer rizik od ozbiljnijeg oštećenja ne pogađa samo Ukrajinu nego ceo kontinent.
Šta se tačno dogodilo u skladištu kod Kijeva?
Prema podacima Energoatoma, dron je pogodio zgradu namenjenu za prijem kontejnera u okviru centralnog skladišta istrošenog nuklearnog goriva. Posle udara izbio je požar zahvativši površinu od oko 40 kvadratnih metara, ali su vatrogasne ekipe brzo izašle na teren. Operater je naglasio da u oštećenom delu objekta nije bilo skladištenog istrošenog goriva u trenutku napada, što je presudno za procenu posledica.
Nivo radijacije, prema merenjima na licu mesta, ostao je u granicama normale, a ljudskih žrtava nije bilo. IAEA je potvrdila da je do udara došlo i da je njeno osoblje, koje je stalno prisutno na ukrajinskim nuklearnim lokacijama, čulo eksploziju oko 01:50 po lokalnom vremenu. Agencija već mesecima upozorava da svaki napad u blizini nuklearnih postrojenja podiže rizik od nesreće sa prekograničnim posledicama.
Centralno skladište istrošenog goriva ima ulogu da na jednom mestu čuva materijal iz više ukrajinskih nuklearnih elektrana, čime se smanjuje zavisnost od inostranih kapaciteta za skladištenje. Upravo zbog te koncentracije osetljivog materijala, napad na takav objekat izaziva pažnju daleko izvan ukrajinskih granica.
Kako se napad uklapa u šira ratna dešavanja?
Udar na skladište deo je intenzivne razmene vatre tokom protekle noći. Ukrajinske snage su, prema sopstvenim podacima, pogodile 26 ruskih ciljeva na okupiranim teritorijama i u ruskoj Brjanskoj oblasti. Tokom dana zabeležene su 223 borbene operacije, a najžešće borbe vođene su na pokrovskom pravcu, gde je registrovano 46 ruskih napada.
Prema ukrajinskim procenama, ruski gubici u proteklih 24 sata iznose oko 1.350 vojnika. Brojke je teško nezavisno proveriti, ali ilustruju intenzitet sukoba koji se ne smiruje uprkos diplomatskim pokušajima poslednjih nedelja. Napad na nuklearno skladište pojačava strah da front sve više zahvata infrastrukturu čije oštećenje može imati posledice mnogo šire od linije razdvajanja.
Za evropske institucije, ovakvi incidenti predstavljaju test sistema nuklearne bezbednosti u ratnim uslovima, sistema koji do sada nije bio osmišljen za scenario u kome se borbe vode oko aktivnih i odloženih nuklearnih kapaciteta. Pitanje koje se vraća posle svakog ovakvog udara glasi: koliko još ovakvih napada nuklearna infrastruktura u Ukrajini može da izdrži pre nego što nesreća prestane da bude izbegnuta?
