SAD ispalile 49 raketa na Iran, Tramp preti udarom

Za Srbiju, koja energetski zavisi od stabilnih tokova nafte i koju svaki skok cene na berzi pogađa direktno na pumpama i u budžetu, treći talas američkih udara na Iran nije udaljena vest sa Bliskog istoka nego račun koji stiže do Beograda. Komanda američkih snaga za Bliski istok, poznata kao CENTKOM, saopštila je da je u sredu uveče, u 17.15 po njujorskom vremenu, započela dodatne udare iz samoodbrane, a da je oko četiri sata kasnije operacija proglašena završenom. Predsednik Donald Tramp je američkim medijima izneo da je ispaljeno 49 tomahavk raketa, od kojih su neke pogodile ciljeve na oko 64 kilometra od Teherana.

Prema navodima američke strane, avioni su gađali radarske sisteme i protivvazdušnu odbranu na jugozapadu Irana, uz učešće marinaca, vazduhoplovstva i mornarice. Pogođeni su, kako je saopšteno, iranski sistemi za nadzor, protivvazdušna odbrana i komunikacione mreže, dakle infrastruktura koja Teheranu omogućava da rano uoči i odbije sledeći nalet. Udari su, prema američkim izvorima, usledili posle obaranja američkog helikoptera iznad Hormuza, događaja koji je dodatno pojačao zaoštravanje u jednom od najosetljivijih moreuza na svetu.

Šta Tramp zapravo traži od Teherana?

Tramp je razmere pretnje izneo bez diplomatskog ublažavanja. Poručio je da će, ako iranski lideri ne potpišu sporazum, Sjedinjene Države ponovo udariti.

SAD će ponovo udariti Iran sutra ako njegovi lideri ne potpišu sporazum.

Time je vojni pritisak otvoreno vezan za pregovarački sto: bombardovanje se predstavlja kao poluga koja Teheran treba da privoli na potpis. Tramp je istovremeno tvrdio da su ga iranski zvaničnici zamolili da zaustavi udare, ali je odgovorio da će napadi biti obnovljeni ako izostane dogovor. Takva konstrukcija, u kojoj se ista akcija predstavlja i kao kazna i kao ponuda, ostavlja Teheranu uzak prostor: svako odbijanje sledećeg dana može poslužiti kao opravdanje za novi nalet.

Geopolitička realnost je da se ovde ne radi o izolovanom incidentu nego o trećem talasu, što znači da je prethodna eskalacija već istrošila deo iranskih kapaciteta i deo američkog strpljenja. Gađanje radara i protivvazdušne odbrane nije slučajan izbor ciljeva: to je priprema terena, sistematsko skidanje slojeva zaštite koji bi otežali bilo koju narednu operaciju, bilo američku bilo izraelsku.

Kako udari pogađaju tržište i region?

Najbrža reakcija stigla je sa berze. Cena nafte tipa Brent porasla je ka 95 dolara po barelu, pošto su trgovci počeli da uračunavaju rizik da bi sukob mogao da zahvati i sam moreuz Hormuz, kroz koji prolazi znatan deo svetskog izvoza nafte. Za zemlje koje uvoze energente, među njima i Srbiju, svaki dolar na barelu pretvara se u višu cenu transporta, grejanja i proizvodnje, pa se posledice udara u blizini Teherana osete i daleko od Bliskog istoka.

Na diplomatskom planu, evropske kancelarije su u težem položaju nego inače. Visoka predstavnica EU i članice unije godinama su gradile pristup Iranu zasnovan na nuklearnom sporazumu i postepenom dijalogu, a serija američkih udara taj okvir potiskuje u stranu i ostavlja Brisel u ulozi posmatrača tuđe eskalacije. Transatlantska veza ovde se zateže: Vašington bira silu, dok evropske prestonice strepe da bi prelivanje sukoba na Hormuz pogodilo upravo njihova tržišta i njihovu energetsku stabilnost.

Za region jugoistočne Evrope, ulog je dvostruk. Prvi je ekonomski, kroz cenu nafte i pritisak na inflaciju koja je tek počela da se smiruje. Drugi je bezbednosni, jer svaka nova runda udara povećava verovatnoću iranskog odgovora, bilo direktnog bilo preko saveznika u regionu, što bi moglo da pokrene širi lanac reakcija. Tramp je jasno stavio do znanja da je naredni potez na Teheranu i da rok ističe brzo. Ako Iran odbije da potpiše, da li će sledeći talas raketa pasti već sutra, kako američki predsednik preti?