SAD i Iran elektronski potpisali memorandum o kraju rata

Za Srbiju, koja svoju energetsku i spoljnopolitičku računicu i dalje pravi u senci nestabilnog Bliskog istoka, vest iz Teherana ima vrlo konkretnu težinu. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 19. juna da je dugo najavljivani sastanak sa Sjedinjenim Državama u Švajcarskoj, u oblasti Burgenštoka kraj Lucerna, odložen, uz obrazloženje da “više nije hitan”. Razlog nije zahlađenje, nego upravo suprotno: memorandum o razumevanju o okončanju rata već je potpisan, i to elektronskim putem.

Dokument su, prema iranskim navodima, daljinski overili predsednik SAD Donald Tramp, tokom boravka u Francuskoj, i iranski predsednik Masud Pezeškijan. Time je ceremonijalni susret u Švajcarskoj, oko kojeg se nedeljama gradilo očekivanje, izgubio prvobitnu svrhu. Bela kuća je potvrdila da potpredsednik Džej Di Vens neće putovati u Lucern, nakon čega su švajcarski domaćini i zvanično objavili odlaganje razgovora.

Sadržaj memoranduma odgovara onome što su posrednici mesecima pokušavali da uobliče. Predviđeni su prekid vatre, ponovno otvaranje Hormuškog moreuza kao ključne tačke svetske trgovine naftom, određeno finansijsko olakšanje za Iran i, što je za Vašington bilo neodvojivo od svake nagodbe, potvrda Teherana da nikada neće praviti nuklearno oružje. Posrednici u celom procesu bili su Katar i Pakistan, dve zemlje koje su poslednjih godina izgradile sopstvene diplomatske kanale prema obema stranama.

Zašto je elektronski potpis važniji nego što izgleda?

Na prvi pogled, način potpisivanja deluje kao tehnički detalj. Ipak, odluka da se memorandum overi daljinski, bez zajedničkog fotografisanja u Švajcarskoj, govori o pažljivo doziranoj diplomatiji. Odsustvo ceremonije znači i odsustvo slike koja bi obe vlade obavezala pred domaćom javnošću pre nego što uslovi počnu da se primenjuju. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagai jasno je naznačio da će budući pregovori o konačnom sporazumu zavisiti od toga da li primena dogovorenih uslova uopšte krene.

To je oprezna formulacija, i ona otkriva da memorandum nije kraj procesa nego njegov okvir. Teheran zadržava mogućnost da svaki naredni korak uslovi ponašanjem druge strane, dok Vašington dobija dokument koji može da predstavi kao diplomatski uspeh bez potrebe da odmah ispuni najteže obaveze. Geopolitička realnost je takva da obe strane imaju razloga da nagodbu drže u poluformalnoj fazi.

Šta odloženi sastanak znači za region?

Ponovno otvaranje Hormuškog moreuza najdirektnije utiče na cenu energije, a ona se preliva sve do tržišta na kojima se snabdeva i Srbija. Stabilizacija ovog koridora, makar i privremena, smanjuje pritisak koji je proteklih meseci osećala čitava evropska perspektiva snabdevanja. Ako se prekid vatre održi, smanjuje se i rizik od novog talasa raseljavanja koji bi se, kao i ranije, najpre osetio na migracionim rutama kroz Balkan.

Ostaje, međutim, krupno pitanje izostanka Izraela iz ovog aranžmana, na koje su raniji izveštaji već ukazivali. Memorandum između Vašingtona i Teherana ne rešava automatski odnose koje Iran ima sa drugim akterima u regionu, niti otklanja sumnje koje će se neizbežno čuti iz Jerusalima. Diplomatski kanal koji su otvorili Katar i Pakistan time dobija novu ulogu, jer će upravo posrednici morati da održe poverenje dok se uslovi iz memoranduma proveravaju u praksi.

Za sada, dve prestonice su izabrale tihu overu umesto svečane fotografije. Pitanje koje ostaje pred nama jeste hoće li taj oprez biti dovoljan da memorandum preživi prvi ozbiljan test na terenu, ili će odsustvo ceremonije postati podsetnik na to koliko je dogovor bio krhak?