Tinejdžer dobio 35 godina za ubod na takmičenju
Porota u Teksasu odbacila je samoodbranu i osudila tinejdžera na 35 godina zatvora zbog ubistva sedamnaestogodišnjeg atletičara na školskom mitingu u Mekiniju.
- Porota u Teksasu osudila je tinejdžera na 35 godina zatvora zbog ubistva sedamnaestogodišnjeg vršnjaka, a presuda je izrečena 10. juna 2026.
- Ubod se dogodio na atletskom takmičenju u Mekiniju, posle svađe oko šatora trkačke ekipe, a oba tinejdžera dolaze iz Friska.
- Porota je odbacila tvrdnju o samoodbrani i izabrala kvalifikaciju ubistva umesto blaže optužbe za nehatno lišenje života.
- Slučaj je mesecima delio američku javnost na društvenim mrežama, iako su advokati obe strane tvrdili da tragedija nema veze sa rasom.
Za publiku u Srbiji, naviknutu da američki pravosudni dueli stignu kao filmski materijal, presuda iz okruga Kolin čita se kao podsetnik koliko se brzo jedan đački sukob može pretvoriti u doživotno obeležje za dve porodice. Posle suđenja koje je mesecima pratila cela zemlja, porota u Teksasu je 10. juna 2026. odbacila pozivanje na samoodbranu i osudila tinejdžera na 35 godina zatvora zbog ubistva sedamnaestogodišnjeg atletičara, ubodenog nožem na školskom mitingu u Mekiniju.
Ono što se na papiru čini kao lokalna tragedija dobilo je nacionalni naboj jer je celo suđenje pretvoreno u poligon za političke i rasne tabore, slično načinu na koji su pojedini američki procesi poslednjih godina postajali test za podele u društvu. Oba mladića, i optuženi i nastradali, dolaze iz Friska, predgrađa severno od Dalasa, a kobni susret se dogodio dok su se školske trkačke ekipe okupljale oko svojih šatora pred početak takmičenja.
Kako je svađa oko šatora završila presudom?
Prema iznetim dokazima, sukob je počeo banalno, oko mesta pod šatorom trkačke ekipe, a završio se jednim ubodom noža koji je sedamnaestogodišnjaku oduzeo život. Odbrana je tokom procesa insistirala da je optuženi delovao u samoodbrani, uplašen za sopstvenu bezbednost u trenutku fizičkog sukoba. Tužilaštvo je tu konstrukciju razgradilo pred porotom, tvrdeći da nijedan element situacije nije opravdavao smrtonosnu silu.
Porota je na kraju morala da bira između dve kvalifikacije: težeg ubistva i blaže optužbe za nehatno lišenje života, koja bi povlačila znatno kraću kaznu. Odlukom da prihvati optužbu za ubistvo, porota je praktično poručila da motiv straha nije bio dovoljan da preinači prirodu dela. Tužilac je u završnoj reči bio direktan: “Ovo nije samoodbrana, ovo je ubistvo, prosto rečeno.”
Argumentacija optužbe oslonila se i na ideju da popustljivost prema počiniocu predstavlja nepravdu prema žrtvi i njenoj porodici. Tužilac je zatražio strogu kaznu uz tezu da je, kako je formulisao, milost prema krivima zapravo okrutnost prema nevinima. Visina izrečene kazne, 35 godina, pokazuje da je porota tu logiku prihvatila, ostavljajući optuženom mogućnost uslovnog otpusta tek u zrelim godinama.
Zašto je slučaj toliko podelio Ameriku?
Daleko izvan sudnice u Mekiniju, slučaj je postao viralna tema na društvenim mrežama, gde se brzo natovario rasnom dimenzijom i pretvorio u simbol širih američkih podela. Pristalice obe strane prikupljale su novac, delile snimke i komentare, a pojedini politički glasovi ubacili su se u raspravu pre nego što su svi dokazi uopšte izneti pred porotu.
Zanimljivo je, međutim, da su advokati i jedne i druge strane tokom procesa nastojali da slučaj sklone sa rasnog terena, tvrdeći da je reč o tragediji dvojice tinejdžera koja sa rasom nema veze. Taj jaz između onoga što se odvijalo u sudnici i onoga što se odvijalo na mrežama jasno pokazuje koliko je savremeno američko pravosuđe izloženo paralelnom suđenju u javnosti, koje teče po svojim pravilima i sopstvenim emocijama.
Za posmatrače sa strane, uključujući i srpsku publiku, ostaje pouka da se ovakvi procesi sve teže odvijaju u tišini sudnice. Presuda je doneta, ali rasprava o tome šta je ona zaista značila tek počinje. Da li vas slučaj iz Teksasa podseća na način na koji se i kod nas pojedina suđenja vode pred publikom na mrežama pre nego pred sudom?
