Tramp primio Netanjahua i Zelenskog: Imamo malu razliku
Beli dom je u utorak imao redak dvostruki samit: Tramp je odvojeno razgovarao sa izraelskim premijerom o ratu sa Iranom i sa ukrajinskim predsednikom o miru sa Rusijom.
- Donald Tramp je u utorak, 28. jula, u Beloj kući odvojeno primio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
- Sa Netanjahuom je glavna tema bio rat sa Iranom, a to im je prvi susret licem u lice otkako je taj rat izbio.
- Sa Zelenskim se razgovaralo o mirovnom procesu sa Rusijom, više od četiri godine od početka ruske invazije.
- Upitan da li se sa izraelskim premijerom slaže oko Irana, Tramp je odgovorio da imaju „malu razliku, ali prilično blisko".
Za Srbiju, koja svoju energetsku i spoljnopolitičku računicu vodi po dva pokazatelja, kretanju sankcionog režima prema Rusiji i ceni nafte posle svakog novog udara na Bliskom istoku, utorak u Vašingtonu je bio dan sa dva moguća ishoda odjednom. Beli dom je 28. jula 2026. ugostio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, u odvojenim razgovorima, dok oba rata koja najviše opterećuju evropsku bezbednosnu i energetsku arhitekturu ulaze u prelomnu fazu.
Dvostruki samit ovog formata je redak. Američka administracija ga je i tempirala tako: pokušaj da se u istoj nedelji zatvore dva fronta, jedan na Bliskom istoku, drugi na istoku Evrope. Sa Netanjahuom je razgovor bio prvi licem u lice otkako je izbio rat sa Iranom, a pored Teherana na dnevnom redu su bili i sprovođenje američki posredovanog sporazuma Izrael-Liban i obnova Gaze.
Zašto je Tramp priznao razliku sa Netanjahuom?
Upitan da li su on i izraelski premijer na istoj liniji kada je reč o Iranu, američki predsednik je odgovorio kratko: „Imamo malu razliku. Ali prilično blisko, da.” To je za diplomatski kanal koji Vašington i Jerusalim vode nedeljama neuobičajeno otvoreno priznanje da se dve strane ne poklapaju do kraja.
Razlika ima praktičan sadržaj. Tramp je istog dana rekao da postoji „dobra šansa” da novi krug diplomatije sa Iranom donese proboj, ali je istovremeno zapretio brzim nastavkom vazdušnih udara ako do proboja ne dođe. Netanjahu je, u video obraćanju pre poletanja za Vašington, potvrdio da je Iran prva tema sastanka. Drugim rečima, obe strane žele isti rezultat, ali ne dele istu procenu koliko vremena diplomatija sme da dobije. Ranije zategnuti odnosi dvojice sagovornika oko pregovora o prekidu vatre, prema navodima iz Vašingtona, u međuvremenu su se smirili.
Šta Kijev i dalje dobija, a šta više ne dobija
Drugi deo dana pripao je Zelenskom. Tema je bila mirovni proces sa Rusijom, više od četiri godine od početka invazije, a predstavnik Bele kuće je poruku sveo na jednu rečenicu: sada je vreme da se rat završi.
Ukrajinska strana u Vašington dolazi u bitno izmenjenom aranžmanu. Tramp je ranije obustavio direktne američke isporuke oružja Ukrajini i prešao na program PURL, u kojem evropske zemlje kupuju američko naoružanje i prosleđuju ga Kijevu. Obaveštajna podrška i pristup Starlinku ostali su na snazi. Za evropske prestonice to je tektonski pomak: transatlantska veza nije prekinuta, ali je račun prebačen na evropski budžet, što se već vidi u odbrambenim planovima Berlina, Pariza i Varšave.
Zelenski je posle Bele kuće imao i sastanak sa američkim senatorima na Kapitol hilu, a istog dana je bio očekivan i na sahrani senatora Lindzija Grejema u Vašingtonu. Kongresni deo posete nije protokolarni dodatak: upravo tamo se odlučuje koliko će američka podrška, u bilo kom obliku, imati dvostranačku zaštitu ako se pregovori sa Moskvom oduže.
Za region i za Srbiju, ishod oba razgovora nije apstrakcija. Ako Vašington zaista zatvori bliskoistočni front, pritisak na cenu energenata popušta. Ako se otvori ozbiljan mirovni okvir za Ukrajinu, otvara se i pitanje šta se dešava sa sankcionim režimom prema Rusiji, a to je pitanje koje Beograd odlaže godinama.
Da li verujete da Vašington može da zatvori oba fronta u istoj godini, ili je reč o dva procesa koja idu svojim tempom?
