Ukrajinski dronovi zapalili rafineriju u Krasnodaru

Za Srbiju, koja svoju naftnu preradu vodi kroz Naftnu industriju Srbije pod ruskim vlasništvom i već mesecima živi u senci američkih sankcija prema tom vlasniku, svaki udar na rusku rafinerijsku infrastrukturu nije daleka ratna vest nego podsetnik koliko je domaća energetska računica vezana za jednu nestabilnu osu. Ukrajinski dronovi su u noći između 10. i 11. juna pogodili Afipsku rafineriju nafte u Krasnodarskom kraju, na jugu Rusije, i izazvali požar koji je pratio i privremeni nestanak struje u delovima okolnog naselja.

Operativni štab Krasnodarskog kraja saopštio je da su delovi drona pali u naselju Afipski i izazvali požar na postrojenju. Stanovnici su tokom noći prijavili eksplozije u blizini energetske infrastrukture, posle čega je usledio prekid u napajanju strujom u nekoliko gradskih zona. U Krasnodaru su, prema istom izvoru, povređena dva čoveka kada su delovi oborene letelice oštetili stambenu zgradu.

Afipska rafinerija nije slučajna meta. Postrojenje godišnje prerađuje oko 6,25 miliona tona nafte, što je blizu 2 odsto ukupnih ruskih prerađivačkih kapaciteta, i deo je šireg lanca koji snabdeva i domaće i izvozno tržište. Pogađanje takvih objekata postalo je središnji element ukrajinske strategije: umesto fronta merenog kilometrima, Kijev udara po prihodima koji finansiraju ruski budžet, računajući da će svaki oštećen reaktor ili destilaciona kolona dugoročno boleti više nego pojedinačni teritorijalni dobitak.

Koliko je ovaj udar opasan za rusku naftnu mrežu?

Pojedinačni napad na jednu rafineriju ne menja geopolitičku realnost preko noći, ali kumulativni efekat serije ovakvih udara tokom poslednjih meseci počinje da se vidi u logistici goriva. Kada postrojenje stane zbog požara ili oštećenja na ključnim jedinicama, prerada se preusmerava na druge kapacitete, transport poskupljuje, a domaće cene pod pritiskom rastu. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom noći oboreno 330 ukrajinskih dronova iznad Brjanska, Kurska, Belgoroda, Moskovske oblasti i drugih regiona, što je broj koji sam po sebi govori o razmeri operacije, bez obzira na to koliko je letelica zaista stiglo do cilja.

Brojka od 330 oborenih dronova istovremeno je i priznanje da je napad bio masovan i pokušaj da se kontroliše narativ o šteti. Moskva po pravilu naglašava broj presretnutih letelica, a manje govori o onima koje su pogodile cilj. Požar na Afipskoj rafineriji pokazuje da odbrana nije nepropusna, posebno kada se napad rasporedi preko desetak regiona istovremeno, prisiljavajući protivvazdušnu odbranu da deli resurse.

Šta ovaj ritam znači za rat i za region

Posmatrano iz uglova evropskih kancelarija, sistematsko gađanje ruske rafinerijske mreže deo je šireg sankcionog pritiska na ruske energetske prihode, samo sprovedeno vojnim, a ne diplomatskim sredstvima. Brisel meri efekat embarga, Kijev meri efekat dronova, a rezultat je isti cilj: smanjiti novac koji održava ratnu mašinu. Za Srbiju i region, koji uvoz i preradu naftnih derivata delom vezuju za rusko vlasništvo i ruske tokove, svaki novi požar na jugu Rusije znači dodatnu nesigurnost u lancu snabdevanja i još jedan argument u domaćoj raspravi o tome koliko dugo je održivo oslanjati se na tako izloženu osu.

Afipski je samo jedna tačka na karti koja se svakih nekoliko nedelja ponovo zapali. Pitanje koje ostaje pred čitaocem nije da li će biti sledećeg udara, već koliko će ovakvih požara ruska naftna privreda moći da apsorbuje pre nego što se posledice prelije i na tržište do koga dopire i naša pumpa. Koliko je, po vašem mišljenju, domaća energetska stabilnost danas vezana za ono što se dešava hiljadama kilometara daleko?