Rusija gađala pumpe u Kijevu, poginulo dvoje ljudi
Ruski dronovi pogodili su dve benzinske pumpe u Kijevu u petak ujutru, poginulo je dvoje ljudi, šestoro je povređeno. Napad se dogodio dok je vozom u grad stigao poljski ministar Radoslav Šikorski.
Ruski dronovi su u petak, 11. septembra, pogodili dve benzinske pumpe u Kijevu tokom jutarnjeg špica, a gradonačelnik Vitalij Kličko je posle podne potvrdio da je dvoje povređenih preminulo u bolnici. Napad se dogodio drugi dan zaredom da Rusija cilja infrastrukturu za gorivo u ukrajinskoj prestonici, u trenutku kada se otvara novo poglavlje u odnosima Kijeva sa Evropskom unijom, čiji je proces pridruživanja, sa svim zastojima i uslovljavanjima koje nosi, u Beogradu odavno poznat iz sopstvenog iskustva.
Šta se zna o žrtvama
Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u Kijevu oko 9.10 časova po lokalnom vremenu, a eksplozije su se čule oko pola sata kasnije, potvrdili su novinari na terenu. Pogođene su pumpe u Dnjiprovskom i Obolonskom rejonu grada. Gradska vojna uprava Kijeva (KMVA) naknadno je saopštila da je na pumpu u Obolonskom rejonu izveden i drugi, ponovljeni udar, takozvani duple-tap napad, kojim su gađane iste mete nešto kasnije nego prvim talasom.
Kličko je u 11.45 časova saopštio da je bilans dvoje poginulih i šestoro povređenih, od kojih je petoro hospitalizovano, dok je jedna osoba zbrinuta na licu mesta. Državna služba za vanredne situacije Ukrajine navela je da je među povređenima i jedan njihov pripadnik. Krhotine oborenog drona oštetile su jedno vozilo u Obolonskom rejonu.
Izvori se ovde razilaze u vremenu: ukrajinska agencija UNN je u ranom izveštaju, objavljenom dok je napad još trajao, pisala da tada još nisu prijavljene žrtve, samo materijalna šteta i fotografije sa lica mesta na društvenim mrežama. Konačan bilans sa dvoje poginulih stigao je tek nešto kasnije, kada je Kličko potvrdio da su dvoje povređenih podlegli u bolnici.
Treća pumpa za dva dana
Sve tri oštećene pumpe u Kijevu posluje državna kompanija Ukrnafta, najveći proizvođač nafte i prirodnog gasa u Ukrajini. Rusija je prvi put gađala benzinsku pumpu u gradu dan ranije, 10. septembra, tako da je napad od 11. septembra podigao broj oštećenih objekata u prestonici na tri. Reč je o širenju kampanje koju je Rusija tokom leta vodila prvenstveno protiv objekata za gorivo u regionima bliže frontu, na istoku i jugu Ukrajine, da bi geografski opseg udara postepeno proširila i na centralnu i severnu Ukrajinu, uključujući Kijev.
Napadu na pumpe prethodio je noćni talas udara širom Ukrajine: Rusija je preko noći na zemlju ispalila jednu raketu i 161 dron. U Dnjiprovskom rejonu Kijeva, istom onom u kome je ujutru pogođena pumpa, tokom noćnog napada je povređeno najmanje osam ljudi, izbio je požar u devetospratnici, a oštećeni su i balkoni i stanovi u zgradi.
Šikorski stigao usred napada
Napad se poklopio sa dolaskom poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Šikorskog, koji je tog jutra stigao na glavnu železničku stanicu u Kijevu. “Dobro jutro iz Kijeva”, napisao je Šikorski na mreži X. Petnaest minuta posle te objave, novinari Kyiv Independenta su u centru grada čuli eksplozije, a potom su počele da zavijaju sirene za vazdušnu opasnost.
Tačan povod posete nije bio poznat, ali dolazi u trenutku umnožavanja otvorenih pitanja između Varšave i Kijeva. Pred leto su dve zemlje ušle u diplomatski spor oko zajedničke istorije, pošto je predsednik Volodimir Zelenski jednom puku dao ime po Ukrajinskoj ustaničkoj armiji (UPA) iz Drugog svetskog rata. Ton je od tada ublažen, uz obnovljenu komunikaciju između Zelenskog i poljskog predsednika Karola Navrockog. Prema izvorima bliskim razgovorima, moguća tema posete je i poljska podrška za izvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda drumom i železnicom ka zapadu, dok traje blokada Crnog mora, kao i formalno otvaranje svih šest klastera potrebnih reformi za pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji, od kojih je do sada otvoreno samo dva. Za tu odluku potrebna je saglasnost svih članica, a Poljska i dalje ima rezerve prema pojedinim sektorima, pre svega poljoprivredi i drumskom prevozu, u kojima strahuje od konkurencije ukrajinske robe.
Put Ukrajine ka otvaranju svih šest pregovaračkih klastera do kraja godine prati se i u Beogradu, gde je sopstveni proces pridruživanja godinama zaglavljen na daleko manjem broju otvorenih poglavlja. Na dnevnom redu poseta pominje se i naredni paket sankcija Evropske unije prema Rusiji, čije se usvajanje očekuje na jesen i za koji se najavljuje da bude dosad najobimniji.
Zvanične potvrde o konkretnim dogovorima sa ove posete za sada nema, a ukrajinska strana nije saopštila kada bi mogla da usledi.
