Ebola se širi u Kongu i Ugandi, više od 130 mrtvih
Epidemiju izaziva redak soj Bundibugio za koji ne postoji odobrena vakcina ni lek, a prvi slučajevi već su potvrđeni u glavnom gradu Ugande Kampali.
- DR Kongo je do 11. juna prijavio oko 676 potvrđenih slučajeva i 136 smrti, dok je Uganda zabeležila 19 slučajeva i 2 smrti.
- Epidemiju izaziva soj Bundibugio za koji ne postoji odobrena vakcina ni specifičan lek.
- Svetska zdravstvena organizacija proglasila je vanrednu situaciju od međunarodnog značaja još 16. maja.
- Većina ugandskih slučajeva sa poznatom lokacijom registrovana je u glavnom gradu Kampali.
Epidemija koja se mesecima širila po istočnim provincijama Demokratske Republike Konga prešla je državnu granicu i stigla do Kampale, glavnog grada Ugande sa više od milion i po stanovnika. Za Srbiju, čija dijaspora i poslovni krugovi sve češće putuju ka istočnoj Africi, ovo nije daleka vest: vanredna situacija od međunarodnog značaja koju je Svetska zdravstvena organizacija proglasila 16. maja znači da se mere nadzora na granicama i aerodromima šire i na evropske kapije, uključujući letove sa presedanjem koji povezuju Beograd sa regionom.
Prema poslednjim brojkama, DR Kongo je do 11. juna prijavio oko 676 potvrđenih slučajeva i 136 smrtnih ishoda, što epidemiju svrstava među ozbiljnije u protekloj deceniji. Uganda je za sada zabeležila 19 potvrđenih slučajeva i dve smrti, ali zabrinjava podatak da je većina obolelih sa poznatom lokacijom registrovana upravo u Kampali, gustoj urbanoj sredini u kojoj se virus može širiti znatno brže nego u ruralnim oblastima.
Zašto je ovaj soj posebno opasan?
Ključni razlog za uzbunu leži u prirodi samog uzročnika. Epidemiju izaziva soj Bundibugio, jedna od ređih varijanti virusa ebole, za koji trenutno ne postoji ni odobrena vakcina ni registrovan specifičan lek. To je suštinska razlika u odnosu na ranije epidemije izazvane zairskim sojem, kod kojih su zdravstveni timovi mogli da posegnu za već licenciranim vakcinama i monoklonskim antitelima i tako relativno brzo zaustave prenos.
Bez tih alata, odgovor se za sada oslanja na klasične epidemiološke mere: izolaciju obolelih, praćenje kontakata, bezbedne sahrane i strogu zaštitu zdravstvenog osoblja, koje u svakoj epidemiji ebole spada među najugroženije grupe. Svaki propust u ovom lancu, naročito u prenatrpanim gradskim četvrtima, može da pokrene novi talas zaraze.
Afrički centar za kontrolu i prevenciju bolesti i Svetska zdravstvena organizacija pokrenuli su zato kontinentalni plan pripravnosti vredan više od 500 miliona dolara, usmeren na jačanje laboratorija, obuku osoblja i logistiku u zemljama koje se granice sa žarišta. Istovremeno je najavljeno finansiranje više kandidata za vakcinu protiv ovog soja, što je priznanje da se medicinska zajednica ovde suočava sa praznim arsenalom.
Šta to znači za Evropu i Srbiju?
Rizik od direktnog prenosa do Evrope ostaje nizak, ali ne i zanemarljiv. Iskustvo zapadnoafričke epidemije iz 2014. pokazalo je da virus može da stigne avionom do udaljenih kontinenata kroz pojedinačne putnike, te da pravovremeno otkrivanje na ulaznim tačkama presudno smanjuje štetu. Evropske zdravstvene agencije već su podigle nivo nadzora, a procedure za prijavu sumnjivih slučajeva aktivne su i u zemljama bez direktnih letova ka pogođenom području.
Za srpske građane koji putuju u istočnu Afriku, savet nadležnih svodi se na opreznost: izbegavanje kontakta sa obolelima, dosledna higijena i prijava svake groznice po povratku. Sledećih nekoliko nedelja biće presudno za procenu da li će Kampala ostati ograničena tačka ili postati novo žarište. Pratite li kako se ova epidemija razvija i smatrate li da je svet izvukao pouke iz prethodnih kriza?
