Nagli skok ebole u Kongu: 782 slučaja i 181 smrt
Demokratska Republika Kongo prijavila je 782 potvrđena slučaja ebole i 181 smrt, a za samo 24 sata registrovano je 72 nova obolela. Uzročnik je redak soj za koji ne postoji vakcina.
- DR Kongo prijavila je ukupno 782 potvrđena slučaja ebole i 181 smrt zaključno sa 15. junom.
- Za samo 24 sata registrovano je 72 nova slučaja, uz smrtnost oko 23 odsto.
- Uzročnik je redak soj Bundibugio za koji ne postoji odobrena vakcina.
- Praćenje kontakata palo je na 56 odsto zbog otpora lokalnih zajednica.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo prešla je u fazu koja zabrinjava i evropske zdravstvene kancelarije: zemlja je zaključno sa 15. junom prijavila 782 potvrđena slučaja i 181 smrt, a za samo jedan dan registrovano je 72 nova obolela. Za Srbiju, koja preko Instituta Batut prati upravo ovakve prekogranične rizike, brojka nije apstraktna: Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti već je pojačao nadzor na vazdušnim koridorima, a iskustvo sa pandemijskim godinama pokazalo je koliko brzo udaljeno žarište može da postane domaća tema.
Smrtnost u trenutnoj epidemiji kreće se oko 23 odsto, što je niže od istorijskih proseka za ebolu, ali dnevni priliv od 72 nova slučaja govori da odgovor zaostaje za širenjem zaraze. Više od 90 odsto obolelih beleži se u provinciji Ituri, na severoistoku zemlje, dok su pojedinačni slučajevi potvrđeni i u Severnom i Južnom Kivuu. Reč je o regionu koji godinama trpi oružane sukobe, što dodatno otežava kretanje medicinskih timova i isporuku opreme.
Zašto vakcina ovog puta ne pomaže?
Ključni problem leži u samom uzročniku. Za razliku od ranijih talasa, koje je izazivao soj Zair, sada je u pitanju redak soj Bundibugio. Postojeće vakcine, razvijene i odobrene za Zair varijantu, ne pružaju zaštitu protiv ovog soja, pa se zdravstveni radnici oslanjaju isključivo na klasične mere: izolaciju obolelih, praćenje kontakata i strogu primenu zaštitne opreme.
Upravo tu sistem najviše posrće. Praćenje kontakata, koje je u prethodnim epidemijama dostizalo preko 90 odsto, sada je palo na svega 56 odsto. Razlog je otpor lokalnih zajednica, nepoverenje prema centralnoj vlasti i poteškoće u pristupu udaljenim selima. Svaki nepraćen kontakt znači potencijalni novi lanac prenosa, a u uslovima kada vakcine nema, ručno gašenje svakog žarišta postaje jedina linija odbrane.
Svetska zdravstvena organizacija proglasila je ovu epidemiju vanrednim stanjem od međunarodnog značaja još 16. maja, čime je otvoren put za ubrzanu mobilizaciju sredstava i stručnjaka. Ta odluka nosi i diplomatsku težinu: zemlje članice dužne su da izveštavaju o merama na granicama, a multilateralne agencije dobijaju mandat za koordinaciju koja prelazi nacionalne okvire.
Šta epidemija znači za širi region?
Geografski raspored slučajeva posebno zabrinjava jer Ituri i oba Kivua graniče sa Ugandom, Ruandom i Južnim Sudanom. Istorijski, ebola u istočnom Kongu retko ostaje unutar jedne države, a slabljenje sistema za praćenje kontakata povećava rizik da zaraza pređe granicu pre nego što bude otkrivena. Ugandske vlasti već su pojačale kontrolu na prelazima, a regionalne zdravstvene mreže razmenjuju podatke o sumnjivim slučajevima u realnom vremenu.
Za sada nema prijavljenih slučajeva van Konga, ali kombinacija retkog soja bez vakcine, niske stope praćenja kontakata i nestabilnog bezbednosnog okruženja stvara scenario u kojem brojka od 782 obolela lako može da se umnoži. Naredne dve do tri nedelje pokazaće da li je epidemiološki odgovor uspeo da uhvati korak sa zarazom ili će se žarište proširiti na susedne provincije.
Da li svet danas, posle iskustva sa pandemijom, ima dovoljno mehanizama da udaljeno žarište zaustavi pre nego što postane regionalna kriza?
