Kinšasa: epidemija ebole u Kongu prešla 4.000 slučajeva

Epidemija ebole u Kongu prešla je granicu od četiri hiljade potvrđenih slučajeva, a generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebrejesus doputovao je u Kinšasu da podrži odgovor na najveću epidemiju te bolesti u istoriji Demokratske Republike Kongo. Za Evropu ta brojka nije udaljena statistika: SZO je u izveštaju od 1. avgusta zabeležila jedan potvrđen slučaj u Francuskoj i dva pacijenta koja su dijagnostikovana u Kongu pa lečena u Nemačkoj, a 18. avgusta zaseda Komitet za vanredne situacije po Međunarodnom zdravstvenom pravilniku, telo čije privremene preporuke idu svim državama potpisnicama, među kojima je i Srbija.

SZO za sada savetuje da se ne uvode ograničenja putovanja u pogođene zemlje ni trgovine sa njima, a rizik za ostatak sveta procenjuje kao nizak.

Brojke se menjaju iz nedelje u nedelju

Prema podacima kongoanskih vlasti objavljenim 7. avgusta, u zemlji je potvrđeno 4.053 slučaja, sa 1.850 smrtnih ishoda i 793 izlečene osobe. Zaraza je zabeležena u 53 zdravstvene zone u pet provincija: Ituri, Severni Kivu, Južni Kivu, Gornje Uele i Tšopo. Na Ituri, na severoistoku zemlje, otpada 86,9 odsto svih potvrđenih slučajeva.

Nedelju dana ranije slika je bila drugačija. U izveštaju Disease Outbreak News, objavljenom 1. avgusta, SZO je navela 3.626 potvrđenih slučajeva zaključno sa 30. julom, uključujući 20 u Ugandi i jedan u Francuskoj, uz stopu smrtnosti od 44 odsto. U tom dokumentu stoji i rečenica kojom je organizacija epidemiju svrstala u istorijski okvir:

Ovo je sada najveća zabeležena epidemija bolesti ebole u toj zemlji.

Prethodni rekord držala je epidemija iz 2018. do 2020. godine, koja je odnela oko 2.300 života od oko 3.500 zabeleženih slučajeva.

Zašto se ova epidemija širi brže od prethodnih?

Uzročnik je bundibugio soj ebolavirusa, za koji ne postoji ni odobrena vakcina ni odobreni lek. Tu je ključna razlika u odnosu na epidemiju od pre šest godina: tada je istočni Kongo pogodio zairski soj, protiv kojeg je vakcina Ervebo već bila licencirana i mogla je odmah da se primeni.

Poređenje sa zapadnoafričkom epidemijom iz 2014. do 2016. godine pokazuje koliko je tempo drugačiji. Toj epidemiji u Gvineji, Liberiji i Sijera Leoneu, koja sa preko 28.000 slučajeva i preko 11.000 umrlih ostaje najveća ikada zabeležena, bilo je potrebno osam meseci da dostigne hiljadu smrtnih ishoda. Kongoanska epidemija, proglašena 15. maja 2026, istu granicu prešla je za manje od tri meseca.

Praćenje kontakata više ne stiže za virusom

Generalni direktor Afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti Žan Kaseja boravio je 4. avgusta u Buniji, gradu nadomak epicentra, i tamo izneo podatak da 60 do 70 odsto novih slučajeva dolazi iz širenja unutar zajednice, a ne sa liste praćenih kontakata. Ocenu je izrekao bez ublažavanja:

Praćenje kontakata ne funkcioniše, ne sviđa nam se putanja ove epidemije, a ona je već druga najveća epidemija ikada u svetu.

Dva dana kasnije, na onlajn brifingu 6. avgusta, Kaseja je rekao da bi i zvanične brojke slučajeva i umrlih mogle biti potcenjene, i najavio istraživanja o tome da li je virus mutirao i šta još doprinosi brzini širenja. Kao glavnu slabost odgovora naveo je nedovoljno uključivanje pogođenih zajednica, ne nedostatak novca. Istog dana, posle posete Kinšasi, Tedros je na društvenim mrežama poručio: „Vlasništvo zajednice mora biti u srcu odgovora.”

Zdravstveni radnici plaćaju svoj deo

SZO je u izveštaju od 1. avgusta navela 151 potvrđen slučaj među zdravstvenim radnicima, od čega 44 smrtna ishoda, što je stopa smrtnosti od 29 odsto. U Mongbvaluu, jednoj od najpogođenijih varoši, radnici su postavili ultimatum zbog neisplaćenih plata, a u Buniji je ranije održan štrajk zbog uslova rada.

Tri koloseka, nijedna odobrena vakcina

Kaseja je najavio da odgovor ide na tri strane dok formalne studije traju:

• proširenje primene Erveba, vakcine licencirane protiv zairskog soja, na stanovništvo Iturija i Severnog Kivua
• kandidat Univerziteta u Oksfordu i Serum instituta Indije, čija je prva faza kliničkih ispitivanja počela 24. jula u Britaniji
• kandidat kompanije Moderna, čija se prva faza ispitivanja očekuje u Kanadi

Rizik od epidemije SZO je 6. juna procenila kao veoma visok za Demokratsku Republiku Kongo, visok za Ugandu i zemlje koje se s njom graniče, a nizak za ostatak afričkog regiona i za svet. Ta procena se ažurira pred sednicu Komiteta za vanredne situacije 18. avgusta, a od nje zavisi i da li će privremene preporuke koje su države potpisnice dobile 22. maja biti pooštrene.