UN iz Bunije: epidemija ebole se udvostručuje na 20 dana
Ujedinjene nacije sa terena u Buniji saopštavaju da je za jedan dan od ebole umrlo 50 ljudi i da se broj obolelih udvostručuje na svakih 20 dana. Humanitarni plan za DR Kongo finansiran je 45 odsto.
Najbrža epidemija ebole koja je ikada zabeležena širi se istočnim delom Demokratske Republike Kongo, a Ujedinjene nacije su sa terena u Buniji iznele podatak koji sve ostalo stavlja u drugi plan: u poslednja 24 sata od ebole je umrlo 50 ljudi, dok se broj slučajeva udvostručuje na svakih 20 dana.
Za čitaoca u Srbiji to je pre svega vest o brzini, ne o razdaljini. Epidemija u zapadnoj Africi 2014. godine pokazala je koliko kratko traje put od udaljenog sela do bolničke sobe u Madridu i Dalasu, gde su tada registrovani prvi slučajevi van Afrike, i koliko sporo se posle toga sastavljao međunarodni odgovor. Soj koji sada kruži Iturijem ubija oko 40 odsto zaraženih.
Šta su UN saopštile iz Bunije
Na virtuelnom brifingu iz Bunije, glavnog grada provincije Ituri, govorili su Žilijen Arne, viši koordinator Ujedinjenih nacija za ebolu sa sedištem u Kinšasi, i Karl Skau, vršilac dužnosti izvršnog direktora Svetskog programa za hranu.
“U poslednja 24 sata 50 ljudi je umrlo od ebole u Kongu. Broj slučajeva raste eksponencijalno, udvostručuje se na svakih 20 dana. To je mnogo brži rast od rasta našeg odgovora, pa se jaz između epidemije i našeg odgovora širi”, rekao je Arne.
Njegov zaključak je bio operativan, ne opisan. “Odgovor mora hitno da se pojača, sa više novca, zaliha, medicinskih timova i pristupa da bi se stiglo do onih kojima je pomoć potrebna”, poručio je koordinator UN.
Skau je poređenje sa ranijim epidemijama izveo bez ublažavanja. “Epidemija ebole u DR Kongu je najbrže rastuća kriza ebole ikada”, rekao je.
Zašto se broj slučajeva udvostručuje na svakih 20 dana?
Zato što se epidemija širi po površini, a ne u jednom žarištu. Zahvaćeno je 48 zdravstvenih zona u pet provincija istočnog Konga: Ituri, Severni Kivu, Južni Kivu, Čopo i Gornji Uele, sa epicentrom u Ituriju. Svaka nova zona traži svoje timove, svoju logistiku i svoje poverenje lokalnog stanovništva, a upravo to poslednje se najsporije gradi.
Skau je taj mehanizam sveo na jednu rečenicu: “Ebola se hrani odlaganjem, strahom i glađu.” Porodica koja nema šta da jede ne ostaje u izolaciji, nego se kreće, a kretanje je jedini način na koji virus putuje.
Novac koji nedostaje
Humanitarni plan Ujedinjenih nacija za DR Kongo traži 2,1 milijardu dolara i trenutno je finansiran 45 odsto. Svetski program za hranu traži 76 miliona dolara za narednih šest meseci, i to samo za logistiku, bez same hrane. Za kompletne šestomesečne operacije potrebno je 293,6 miliona dolara.
Ono što je do sada urađeno stalo je u nekoliko brojki:
- 495 letova preko humanitarnog vazdušnog servisa UN
- više od 160.000 toplih obroka podeljenih pacijentima i zdravstvenim radnicima
- suvi obroci za 23.000 ljudi
- opšta pomoć u hrani za 36.000 ljudi
Glad koja ide uz virus
U pogođenim zonama više od 2,65 miliona ljudi suočava se sa akutnom nesigurnošću hrane, od toga preko 628.000 u vanrednom stanju. Samo u Ituriju je između 1,9 i 2 miliona ljudi na kriznom nivou, a u istočnom Kongu ukupno skoro 10 miliona ljudi živi na kriznom ili vanrednom nivou.
Zato Skau pomoć u hrani ne opisuje kao humanitarni dodatak. “Pomoć u hrani je prva linija suzbijanja ebole”, naveo je.
Hronologija koja objašnjava brojku
Epidemija je proglašena 15. maja 2026. godine. Do 19. jula prijavljena su 2.423 potvrđena slučaja, 967 umrlih i 469 izlečenih. Deset dana kasnije, do 29. jula, broj potvrđenih slučajeva prešao je 3.200.
Poređenje koje najbolje pokazuje o kakvom je tempu reč tiče se broja mrtvih. U poslednja dva meseca u DR Kongu je od ebole umrlo 1.000 ljudi. Zapadnoafričkoj epidemiji, onoj koja je 2014. postala globalna vest, trebalo je osam meseci da stigne do istog broja.
