Pakistan: Usaglašen tekst sporazuma SAD i Irana
Premijer Pakistana saopštio da je postignut konačan tekst mirovnog sporazuma Vašingtona i Teherana, dok poslednji korak ostaje potpis iranskog vrhovnog vođe.
- Premijer Pakistana Šehbaz Šarif izjavio je 12. juna da je postignut konačan usaglašen tekst mirovnog sporazuma SAD i Irana.
- Po izvorima, dogovor predviđa moratorijum Irana na obogaćivanje urana od 15 do 20 godina i demontažu nuklearnih lokacija tokom 60 dana.
- Predviđeno je oslobađanje 24 milijarde dolara zamrznute iranske imovine i otvaranje Moreuza Hormuz u roku od 30 dana.
- Viši američki zvaničnik procenio je šansu za potpis na 80 do 85 odsto, dok Teheran zvanično demantuje da je odluka doneta.
Za Srbiju, koja svaki barel nafte uvozi preko tržišta vezanih za stabilnost Zaliva, vest iz Islamabada ima vrlo konkretnu cenu: ako se plovni put kroz Hormuz zaista otvori u najavljenom roku, pritisak na cene energenata u Evropi popustio bi mnogo brže nego što se očekivalo. Premijer Pakistana Šehbaz Šarif saopštio je 12. juna da je postignut konačan usaglašen tekst mirovnog sporazuma između Sjedinjenih Država i Irana, čime se posle Trampovog primirja otvara najozbiljniji diplomatski kanal od početka krize.
Šarif je naveo da Pakistan radi sa obe strane na sledećim koracima i ocenu sažeo u jednu rečenicu. Mir nikada nije bio ovako blizu kao sada, rekao je pakistanski premijer, predstavljajući Islamabad kao posrednika koji je tekst doveo do faze potpisa.
Šta tačno predviđa usaglašeni tekst?
Po izvorima upućenim u sadržaj dokumenta, sporazum počiva na nekoliko međusobno uslovljenih obaveza. Iran bi prihvatio moratorijum na obogaćivanje urana u trajanju od 15 do 20 godina, uz demontažu nuklearnih lokacija tokom pregovaračkog perioda od 60 dana. Zauzvrat, predviđeno je oslobađanje 24 milijarde dolara zamrznute iranske imovine i postepeno otvaranje Moreuza Hormuz, sa povratkom na predratni obim plovidbe u roku od 30 dana.
Geopolitička realnost dogovora je, međutim, opreznija od najava. Američka pomorska blokada ostaje na snazi sve dok se posao ne završi, što znači da se olakšice aktiviraju tek po potpisu, a ne po usaglašavanju teksta. Viši američki zvaničnik procenio je šansu za finalni potpis na 80 do 85 odsto, dok je Donald Tramp dao ličnu, nešto neposredniju procenu. Razumem da je odgovor da, rekao je američki predsednik, najavivši da je odustao od novih udara.
Poslednji deo koji nedostaje nije tehnički nego politički. Tekst čeka potpis novog iranskog vrhovnog vođe, a upravo se oko tog koraka lome dve verzije događaja. Vašington i Islamabad govore o dogovoru na dohvat ruke, dok Teheran insistira da konačna reč još nije izgovorena.
Zašto Teheran demantuje, a Zapad slavi?
Iransko ministarstvo spoljnih poslova demantovalo je da je konačna odluka doneta, uz formulaciju da je dogovor bliži nego ikad, ali još ne i završen. Taj jaz između pakistanske najave i iranskog opreza nije puka diplomatska nijansa. Za iransko rukovodstvo, javno priznanje potpisanog teksta pre nego što vrhovni vođa stavi paraf nosilo bi unutrašnji politički rizik, dok za Vašington i posrednike svaka najava približavanja ima vrednost sama po sebi.
Za evropsku perspektivu, uključujući i srpsku, najvažnija je ona stavka o Hormuzu. Kroz taj moreuz prolazi petina svetske nafte, pa bi njegovo otvaranje u roku od mesec dana bilo tektonski pomak za tržišta energenata na koja se Srbija oslanja. Brisel za sada ćuti i čeka potpis, svestan da je razlika između usaglašenog i potpisanog teksta upravo onaj prostor u kome se diplomatski kanali najčešće prekidaju.
Sledeći datum koji vredi pratiti nije sastanak nego paraf: dok god potpis iranskog vrhovnog vođe izostaje, sve ostalo ostaje obećanje na papiru. Da li će Teheran potvrditi ono što Islamabad već naziva gotovom stvari, ili će zadržati poslednju reč za sebe?
