Otkazana ceremonija u Ženevi: Tramp potpisao sporazum

Za srpsku diplomatiju, naviknutu da Ženevu posmatra kao neutralno tlo na kome se velike sile slikaju ispred zastava, ova nedelja donosi mali ali rečit pomak: dogovor između Sjedinjenih Država i Irana stupio je na snagu bez ijedne svečane fotografije. Potpisivanje koje je za petak, 19. jun, bilo najavljeno u švajcarskom gradu neće se održati, jer su obe strane memorandum overile elektronski, daleko od kamera koje su mesecima čekale taj kadar.

Sam predsednik Donald Tramp potpisao je svoj primerak dokumenta tokom večere u palati Versaj kod Pariza, 17. juna, neposredno po završetku samita najrazvijenijih zemalja. Novinarima koji su ga zatekli u baroknom enterijeru rekao je da je sporazum potpisan i da to nije bilo lako. Sa iranske strane dokument je overio predsednik Masud Pezeškijan, čime je, bar na papiru, zatvoren krug pregovora koji je tekao kroz nekoliko prestonica.

Kako se planirana ceremonija pretvorila u digitalni potpis?

Odgovor leži u prirodi samog dogovora, koji ni jedna ni druga strana nije želela da pretvori u prizor pomirenja pred objektivima. Memorandum produžava primirje na 60 dana, period tokom kojeg će se pregovori usredsrediti na nuklearno pitanje i na ukidanje sankcija, dakle na teme koje ostaju otvorene i osetljive. Elektronska overa, bez rukovanja i bez zajedničke izjave, omogućava obema stranama da dogovor predstave domaćoj javnosti onako kako njihovim interesima najviše odgovara, bez slike koju bi protivnici mogli da iskoriste.

Posredovanje su vodili Pakistan i Katar, dve države koje su strpljivo gradile diplomatski kanal između Vašingtona i Teherana. Upravo su oni prvobitno trebalo da budu povezani sa domaćinstvom ceremonije u Švajcarskoj, pa je odustajanje od svečanog čina i za njih izvesna promena scenarija. Pregovarački timovi, prema raspoloživim informacijama, i dalje planiraju da budu u Ženevi, ali je odluka o eventualnom sastanku uživo trenutno pauzirana, što ostavlja diplomate u neobičnoj poziciji da čuvaju mesto za susret koji možda neće biti održan.

Šta digitalni potpis znači za pregovaračke timove?

Za delegacije okupljene u Ženevi, prelazak sa svečanog na elektronsko potpisivanje nije samo pitanje protokola. Svečana ceremonija obično služi kao tačka u kojoj se politička volja pretvara u obavezujući akt pred svedocima, a njeno izostajanje znači da težina dogovora sada počiva isključivo na tekstu memoranduma i na spremnosti obe strane da ga sprovedu tokom narednih 60 dana. Pregovarači koji su mesecima radili na detaljima ostaju bez trenutka javnog priznanja, ali dobijaju nešto možda i korisnije: prostor da nastave rad bez pritiska kamera.

Versaj, sa svojom istorijom kao mesto na kome su se vekovima sklapali i raskidali savezi, daje ovom potpisu simboličku težinu koju Ženeva ovog puta neće imati. Američki predsednik je, birajući baroknu trpezariju umesto neutralne sale, poslao poruku da dogovor pripisuje pre svega sopstvenoj diplomatiji, a ne multilateralnom okviru koji Ženeva tradicionalno predstavlja. Za posmatrače iz Beograda, gde se svaki spoljnopolitički potez velikih sila čita i kroz prizmu sopstvenog položaja, ostaje pitanje koliko će ovakav obrazac, dogovor bez ceremonije, postati pravilo u diplomatiji koja sve manje veruje zajedničkim fotografijama.

Da li mislite da elektronski potpisan sporazum, bez svečane ceremonije, nosi istu političku težinu kao klasično rukovanje pred zastavama?