Samit G7 u Evijanu u senci Irana i Ukrajine
Makron 15. juna otvara samit najrazvijenijih ekonomija na obali Lemanskog jezera, a agendu krenu energetski šokovi zbog Hormuza, rat u Ukrajini i radna sesija sa Zelenskim uz Trampovo lično prisustvo.
- Samit G7 održava se od 15. do 17. juna u Evijanu na obali Lemanskog jezera, a domaćin Makron agendu pravi oko energetske bezbednosti.
- Tramp u utorak učestvuje u radnoj sesiji sa Zelenskim i liderima G7, dok Kijev traži nastavak vojne i finansijske podrške.
- Razmatra se moguće učešće Francuske i Britanije u razminiravanju Hormuza, kroz koji prolazi velik deo svetske nafte.
- Pored sedam članica i EU, pozvani su Brazil, Indija, Kenija i Južna Koreja, a na temu veštačke inteligencije dolazi i šef OpenAI Sem Altman.
Za Srbiju, koja energiju i dalje uvozi po cenama oblikovanim daleko od Beograda, malo je samita ove godine važnije od onog koji se sutra otvara u Evijanu. Predsednik Francuske Emanuel Makron domaćin je sastanka sedam najrazvijenijih ekonomija sveta, a agendu je, prema najavama iz Jelisejske palate, postavio oko energetskih šokova izazvanih krizom u Ormuškom moreuzu i nastavkom rata u Ukrajini. Oba pitanja prelivaju se na cene goriva i struje u celom regionu, pa i na račune domaćinstava u Srbiji.
Samit traje od 15. do 17. juna u banjskom gradu na francuskoj obali Lemanskog jezera. Za stolom će, pored Francuske, sedeti lideri Britanije, Kanade, Nemačke, Italije, Japana i Sjedinjenih Država, uz predstavnike Evropske unije. Makron je, sledeći praksu proširenih G7 formata, pozvao i Brazil, Indiju, Keniju i Južnu Koreju, signalizirajući da Zapad želi da razgovara sa zemljama globalnog juga, a ne samo o njima.
Zašto je Hormuz odjednom u centru pažnje?
Ormuški moreuz, uski koridor između Irana i Omana, godinama je merilo nervoze na tržištu nafte, a poremećaj u snabdevanju zbog zaoštravanja na Bliskom istoku vratio ga je na vrh dnevnog reda. Kroz njega prolazi značajan deo svetskog izvoza sirove nafte i tečnog gasa, pa svaki signal blokade odmah podigne premiju rizika koju tržište ugradi u cenu. U Evijanu se zato, prema najavama, razmatra moguće učešće Francuske i Britanije u razminiravanju i osiguravanju plovnog puta, što bi bila konkretna vojno-diplomatska mera, a ne samo deklaracija.
Druga osa razgovora je diversifikacija lanaca snabdevanja van Kine. Posle nekoliko godina trgovinskih trzavica, članice G7 traže način da ključne sirovine i komponente, od retkih metala do poluprovodnika, obezbede iz više izvora. Za evropsku perspektivu Srbije ovo nije apstrakcija: pravila o poreklu sirovina i zelenoj tranziciji već oblikuju uslove pod kojima domaća industrija izvozi na tržište Unije.
Šta Kijev očekuje od Trampa u Evijanu
Donald Tramp dolazi lično, što samitu daje težinu kakvu prošli sastanci nisu uvek imali. U utorak je planirana radna sesija sa Volodimirom Zelenskim i liderima G7, na kojoj Kijev traži nastavak vojne i finansijske podrške u trenutku kada se rasprave o tempu pomoći sve češće vode iza zatvorenih vrata. Za Ukrajinu je svaki ovakav format prilika da podseti partnere da rat nije završen i da pauza u podršci ima cenu na frontu.
Makron je u agendu uvrstio i tehnološku dimenziju: na deo razgovora o veštačkoj inteligenciji pozvan je izvršni direktor kompanije OpenAI Sem Altman, što pokazuje da liderima više nije dovoljno da o tehnologiji govore apstraktno, već žele za stolom one koji je prave. Za Srbiju, koja regulativu o veštačkoj inteligenciji tek usklađuje sa evropskom, korisno je pratiti kako se taj okvir crta na najvišem nivou.
Diplomatski kanali ovih dana rade punom parom, a Evijan će za tri dana biti tačka u kojoj se ukrštaju energetska bezbednost, rat na istoku Evrope i nadmetanje oko tehnologije. Koliko će od najava postati obavezujuća politika, a koliko ostati na zajedničkom saopštenju, videćemo već po prvim odlukama, ali pitanje ostaje otvoreno: da li jedan samit može da ublaži tri krize odjednom?
