Makron u Parizu okupio „koaliciju voljnih” za Ukrajinu

Za Srbiju, koja svoju evropsku perspektivu gradi uporedo s odbijanjem da se pridruži sankcionom režimu protiv Moskve, pariski skup je još jedan podsetnik da se bezbednosna arhitektura kontinenta preuređuje bez obzira na kolebanja u Vašingtonu, i da se prostor za klasičnu politiku neutralnosti sužava sa svakim novim samitom na kojem se meri koliko je Evropa spremna da sama snosi teret rata na svojoj istočnoj granici.

Francuski predsednik Emanuel Makron okupio je 13. jula, u pariskom kompleksu Invalidi, lidere najmanje 25 zemalja takozvane koalicije voljnih, uoči vojne parade kojom Francuska obeležava Dan Bastilje. Reč je o najširem sastavu te grupe do sada, a domaćin je skup namerno postavio na simboličnu lokaciju i u simbolično vreme, kako bi poručio da evropska podrška Kijevu ne slabi uprkos onome što se u zapadnim kancelarijama otvoreno naziva ratnim umorom.

Vazdušni štit kao centralna tema

U središtu razgovora našlo se jačanje ukrajinske vazdušne odbrane, oblast u kojoj Kijev mesecima traži konkretne odgovore posle sve gušćih ruskih udara na gradove u zaleđu fronta. Na stolu su bili integrisani protivraketni sistem, saradnja u oblasti sistema protiv balističkih raketa i, kao možda najkonkretniji potez, američki plan licencirane proizvodnje presretača Patriot na ukrajinskoj teritoriji. Ideja da se ključno oružje ne samo isporučuje nego i pravi u Ukrajini predstavlja pomak od logike kratkoročnih isporuka ka dugoročnoj industrijskoj vezi, koja bi ukrajinsku odbranu učinila manje zavisnom od pojedinačnih političkih odluka u prestonicama saveznika.

Uz vojnu komponentu, lideri su razmatrali i raspodelu oko 70 milijardi evra pomoći, kao i bezbednosne garancije koje bi se aktivirale u slučaju primirja. Prema navodima koji su pratili pripremu samita, plan raspoređivanja multinacionalnih snaga daleko od linije fronta već je pripremljen, uz oslonac na pravno obavezujuće bilateralne sporazume i američki mehanizam nadzora eventualnog prekida vatre. Time se koalicija pomera sa deklarativne solidarnosti ka operativnom planiranju za dan posle rata, iako je taj dan i dalje neizvestan.

Skup je usledio neposredno posle nove serije udara. Ukrajinske vlasti saopštile su da je 12. jula poginulo devet ljudi, među kojima troje u napadima na Dnjepropetrovsku oblast, dok su žrtve zabeležene i u Kryvyj Rihu i Hersonu. Istovremeno, američki napori da se rat okonča praktično su zastali otkako se Vašington preusmerio na sopstveni sukob s Iranom, što je Evropljanima ostavilo veći deo tereta i dodatno zaoštrilo pitanje ko će i koliko dugo finansirati ukrajinsku odbranu.

Šta pariski samit znači za region?

Za Beograd i širi region, poruka iz Invalida je dvostruka. S jedne strane, Evropa demonstrira da je spremna da produbi sopstvenu bezbednosnu ulogu i da ne čeka nužno saglasnost iza Atlantika, čime transatlantska veza dobija novu, evropocentričniju dimenziju. S druge strane, sve jasnija podela na zemlje koje šalju vojnike, one koje nude samo finansije i one koje ostaju po strani, ostavlja malo prostora za dvosmislene pozicije. Srbija, koja formalno teži članstvu u Uniji, prati kako se lojalnost prema Kijevu sve češće tretira kao test evropske ozbiljnosti, a ne kao stvar izbora.

Makronova računica je jasna: pariska pozornica, uz vojnu paradu u pozadini, treba da pokaže da koalicija ne posustaje ni kada se broj poginulih meri u desetinama dnevno, ni kada Vašington gleda na drugu stranu. Ostaje pitanje koliko će od najavljenih 70 milijardi i multinacionalnih snaga zaista biti realizovano, jer je istorija ovog rata puna svečanih obećanja koja su se u sprovođenju osipala.

Da li mislite da će evropska podrška Ukrajini izdržati i kada američka pažnja bude trajno okrenuta drugim frontovima?