Harkov: poginulo pet spasilaca u udaru na muzej
Ruski dron pogodio je Harkovski umetnički muzej i izazvao požar, a drugi udar posle ponoći usmrtio je pet spasilaca DSNS koji su gasili vatru. Među šest povređenih i beba stara mesec dana.
- Ruski dron pogodio je Harkovski umetnički muzej uveče 14. juna, a požar je zahvatio oko 1.200 kvadratnih metara.
- Posle ponoći usledio je drugi udar koji je usmrtio pet radnika spasilačke službe DSNS dok su gasili vatru.
- Broj povređenih u muzeju porastao je na šest, među njima beba stara mesec dana.
Za Srbiju, koja svoj odnos prema ratu u Ukrajini meri kroz prizmu vojne neutralnosti i istovremenog učešća u procesu evropskih integracija, vesti iz Harkova dolaze kao podsetnik koliko brzo se humanitarna dimenzija sukoba prebacuje na civilnu infrastrukturu. Ono što se dogodilo u noći između 14. i 15. juna nije bila greška navođenja ni slučajni promašaj. Bio je to dvostruki udar, prvo na zgradu, a potom na ljude koji su došli da spasu ono što se spasti može.
Prema podacima ukrajinske Državne službe za vanredne situacije, prvi dron je pogodio Harkovski umetnički muzej u večernjim časovima 14. juna i izazvao požar koji se brzo proširio na površinu od oko 1.200 kvadratnih metara. U tom prvom naletu povređeno je šest osoba, među kojima četiri žene starosti 62, 34, 28 i 22 godine, kao i beba stara svega mesec dana. Vatrogasci i komunalne službe odmah su izašli na teren, izvlačeći slike i eksponate iz plamena i vode.
Zašto je drugi udar promenio prirodu napada?
Odgovor leži u tajmingu. Posle ponoći, kada su spasioci DSNS već bili raspoređeni oko zgrade i radili na lokalizovanju požara, usledio je drugi dron-udar. Pogodio je tačno mesto na kojem su radili spasioci. Svih pet radnika koji su gasili vatru je poginulo. Praksa drugog udara, usmerenog na službe koje reaguju na prvi napad, predstavlja obrazac koji međunarodne humanitarne organizacije godinama označavaju kao posebno težak vid ugrožavanja civilnog osoblja.
Komunalne ekipe nastavile su rad i pored gubitaka, spasavajući umetnička dela iz vatre i vode dok je požar postepeno lokalizovan. Harkovski umetnički muzej, jedna od najstarijih i najznačajnijih galerija na istoku Ukrajine, čuva zbirku koja se gradila više od jednog veka. Šteta na samoj zgradi i na delu kolekcije još se procenjuje, ali je jasno da je reč o gubitku koji se ne meri samo kvadratima izgorele površine.
Šta ovaj napad znači za šire bojište?
Udar na Harkov dogodio se iste noći kao i širi talas napada na Kijev, što ukazuje na koordinisanu kampanju usmerenu na više gradova istovremeno. Harkov, kao drugi po veličini grad u Ukrajini i tačka koja je od početka rata bila izložena zbog blizine granice, ostaje jedan od najčešće gađanih ciljeva. Napadi na kulturne institucije dodatno zaoštravaju već napetu raspravu o zaštiti spomenika i muzeja u uslovima rata.
Za evropske kancelarije, koje već mesecima pokušavaju da održe jedinstven stav o nastavku podrške Ukrajini, ovakvi događaji otežavaju svaku raspravu o smirivanju tona prema Moskvi. Visoka predstavnica EU i članice koje vode liniju čvrste podrške Kijevu redovno ističu napade na civilnu infrastrukturu kao argument protiv popuštanja. Srbija, koja nije uvela sankcije Rusiji ali je više puta osudila napade na civile, nalazi se u poziciji u kojoj svaka nova tragedija ove vrste dodatno sužava prostor za neutralnu retoriku.
Pet poginulih spasilaca nisu bili vojnici. Bili su ljudi čija je jedina misija te noći bila da ugase vatru i sačuvaju slike. Kada drugi udar pogodi baš njih, postavlja se pitanje koje prevazilazi vojnu logiku fronta: gde je granica koju ni rat ne bi smeo da prelazi, i ko je više spreman da je poštuje?
