Sedma noć udara SAD na Iran, avioni se gomilaju u Izraelu
Sentkom je potvrdio sedmu uzastopnu noć američkog bombardovanja Irana, dok Vašington u Izrael prebacuje desetine aviona za dopunu goriva, a Teheran uzvraća po bazama širom Zaliva.
- Sentkom je potvrdio sedmu uzastopnu noć američkog bombardovanja iranske infrastrukture.
- SAD u Izrael prebacuju desetine aviona za dopunu goriva, a 33 su već sletela na aerodrom Ben Gurion.
- Iran od pregovora u Švajcarskoj 22. juna prijavljuje 38 poginulih i preko 400 povređenih.
- Teheran je u odgovoru gađao mete u Bahreinu, Kataru, Omanu, Kuvajtu, Jordanu, Saudijskoj Arabiji i baze u Siriji.
Za Srbiju, koja svoje energetske i spoljnopolitičke račune pravi daleko od Persijskog zaliva, ovaj rat nije apstrakcija: svaka nova noć udara diže cenu nafte na svetskim berzama i preti da se prelije na pumpe u Beogradu, dok nekoliko hiljada srpskih radnika i inženjera u Emiratima, Kataru i Saudijskoj Arabiji sada živi u regionu kroz koji lete iranski projektili. Sedma uzastopna noć američkog bombardovanja Irana, koju je potvrdila Centralna komanda oružanih snaga SAD, zato se u Beogradu ne prati kao vest sa druge strane sveta, već kao pretnja koja se meri troškom svakog litra dizela.
Vašington je, prema saopštenju Sentkoma, i u poslednja dvadeset četiri časa gađao iransku infrastrukturu, uključujući mostove, železnički čvor i objekte na jugu zemlje. Istovremeno, američka vojska u Izrael prebacuje desetine dodatnih aviona cisterni, mašina za dopunu goriva u vazduhu bez kojih se produžena vazdušna kampanja ne može voditi. Trideset tri takva aviona već su sletela na aerodrom Ben Gurion kod Tel Aviva, što je znak da se operacija ne privodi kraju, nego širi.
Zašto je gomilanje aviona cisterni najvažniji signal?
Avioni za dopunu goriva su, u vojnoj logici, jasnija poruka od svake izjave: oni znače da lovci i bombarderi treba da ostanu u vazduhu duže i da lete dalje. Njihovo prebacivanje u Izrael, umesto isključivo na američke baze u Zalivu, tumači se kao priprema za scenario u kome bi izraelsko ratno vazduhoplovstvo preuzelo veći deo tereta operacije, ili čak otvorilo sopstvenu fazu kampanje. Iran od početka pregovora u Švajcarskoj, 22. juna, saopštava da je u američkim udarima poginulo 38 ljudi, a da je više od 400 povređeno.
Teheran nije ostao pasivan. U svom najnovijem talasu odmazde, iranska Revolucionarna garda gađala je mete u više zaljivskih država odjednom: Bahrein, Katar, Oman, Kuvajt i Jordan, kao i vojnu bazu u Saudijskoj Arabiji i američku bazu u Siriji. Deo projektila je presretnut iznad Katara i Bahreina, a u Kataru je jedno dete povređeno gelerom. Reč je o obrascu koji region pretvara u jedinstveno bojište i koji direktno pogađa zemlje u kojima žive i rade srpski državljani.
Pukotina između Vašingtona i Tel Aviva
Ono što ovu eskalaciju čini politički najosetljivijom jeste rastuća napetost između dve savezničke prestonice. Potpredsednik SAD Džej Di Vens optužio je delove izraelske vlade da žele nastavak vojne kampanje i da pokušavaju da Vašington odvrate od diplomatske linije. Ta izjava otkriva da unutar administracije postoji struja koja bi rat zaustavila, ali i izraelski partner koji na to nije spreman, pa se pitanje ko zapravo vodi kampanju pretvara u središnji spor.
Za evropske kancelarije, uključujući i onu Visoke predstavnice EU, ovo je scenario koji zatvara diplomatski kanal upravo u trenutku kad je bio otvoren u Švajcarskoj. Za Srbiju, koja pažljivo balansira između odnosa sa Vašingtonom, energetske zavisnosti i sopstvene neutralnosti, svaki dan produženog rata sužava manevarski prostor. Ako se izraelski ulazak u punu operaciju potvrdi, koliko dugo Beograd može da ostane po strani od sukoba koji već diže cenu goriva i ugrožava njegove građane u Zalivu?
