Krhko primirje u Zalivu: Izrael spreman da uđe u rat
Posle dva dana američko-iranskih udara na Bliskom istoku vlada nesigurno zatišje, dok Izrael čeka Trampovo zeleno svetlo, a Teheran otvoreno preti odmazdom.
- Posle dva dana smrtonosnih američko-iranskih udara na Bliskom istoku vlada nesigurno zatišje, dok posrednici pokušavaju da vrate diplomatiju za sto.
- Vašington je 8. jula proglasio primirje mrtvim pošto je Teheran gađao brodove u Hormuzu, a američka vojska je potom pogodila oko 90 meta širom Irana.
- Izraelski zvaničnici poručuju da je zemlja spremna da se pridruži udarima i čeka Trampovu saglasnost, čime bi se sukob zaustavljen u aprilu ponovo rasplamsao.
- Iza kulisa Katar i Pakistan rade na povratku obe strane pregovorima, a jezgro spora ostaje otvaranje Hormuza.
Za Srbiju, čija naftna industrija i cene goriva zavise od stabilnosti Persijskog zaliva, svaki novi udar u tom pojasu nije daleka vest nego pitanje energetske sigurnosti u jesen. Posle dva dana smrtonosnih američko-iranskih udara na Bliskom istoku nastupilo je zatišje koje niko ne naziva mirom, jer diplomatski kanal još nije zatvoren, ali ni otvoren dovoljno da bi se moglo govoriti o primirju.
Preokret se dogodio 8. jula, kada je američki predsednik Donald Tramp proglasio ranije dogovoreno primirje sa Iranom mrtvim, pošto je Teheran nastavio da gađa brodove u Ormuskom moreuzu, jednoj od najprometnijih pomorskih tačaka na svetu. Kao odgovor, američka vojska je pogodila oko devedeset meta širom Irana, od vojnih objekata do infrastrukture, i tako vratila region u fazu otvorenog sukoba koji je aprilskim pregovorima bio privremeno zamrznut.
Zašto Izrael čeka Trampovo zeleno svetlo?
Izraelski zvaničnici sada otvoreno poručuju da je njihova zemlja spremna da se pridruži američkim udarima na Iran i da čeka isključivo Trampovu saglasnost. Reč je o odluci koja bi promenila prirodu sukoba: dok su dosadašnji udari bili prevashodno američka operacija sa izraelskom podrškom u pozadini, direktan izraelski ulazak vratio bi region u puni rat kakav je zaustavljen u aprilu. U Tel Avivu procenjuju da bi zajednička kampanja slomila iransku sposobnost da zatvara Hormuz, ali svaki takav potez nosi rizik od šireg regionalnog odgovora.
Teheran ne ostaje nem. Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Kalibaf, jedan od ključnih pregovarača, zapretio je da Izrael neće biti pošteđen ako Sjedinjene Države nastave da gađaju iransku infrastrukturu. Njegova poruka je jasan signal da Iran računa na Izrael kao na najranjiviju metu odmazde, čime se pregovori pretvaraju u nadmetanje pretnjama. Sa druge strane, Tramp je na samitu NATO u Ankari zapretio da bi Vašington mogao da udari i civilnu infrastrukturu u Iranu, uključujući elektrane i postrojenja za desalinizaciju vode, što bi pogodilo milione stanovnika.
Ko još može da zaustavi rat
Dok se javne poruke zaoštravaju, iza kulisa se odvija tiša partija. Katar i Pakistan, dve zemlje sa otvorenim kanalima prema Teheranu i Vašingtonu, rade na tome da obe strane vrate za pregovarački sto pre nego što zatišje pređe u novu ofanzivu. Katarski posrednici, prema navodima, već putuju u iransku prestonicu, dok pakistanska diplomatija koristi svoju istorijsku bliskost sa iranskim vrhom.
Jezgro spora nije apstraktno. Sve se svodi na paragraf pet ranijeg sporazuma, koji reguliše otvaranje Ormuskog moreuza za slobodnu plovidbu. Iran nastoji da kroz kontrolu tog prolaza nametne pravila i naplatu prolaza brodovima, dok Vašington insistira da moreuz mora ostati međunarodni koridor bez iranskih uslova. Dok se ta jedna tačka ne razreši, svako zatišje ostaće samo pauza između dva talasa udara.
Za evropske prestonice, uključujući Brisel, ovo je test koliko transatlantska veza može da kanališe američku silu ka diplomatiji, a ne ka novoj eskalaciji. Da li će posrednici iz Dohe i Islamabada uspeti da zaustave rat pre nego što Izrael dobije zeleno svetlo koje čeka?
