Hamnei: nema dogovora sa SAD dok traju udari na Liban
Vrhovni vođa Irana postavio je uslov za primirje sa Vašingtonom: prekid izraelskih napada na Liban. Pauza u udarima već je oborila cenu nafte preko pet odsto.
- Ajatolah Ali Hamnei uslovio je bilo kakav sporazum sa SAD prekidom izraelskih napada na Liban.
- Udari SAD i Irana zaustavljeni su već nekoliko dana, ali zvanično primirje još nije potpisano.
- Cena nafte pala je više od pet odsto posle pauze u američkim udarima.
- Posrednici aktivno rade na deeskalaciji, dok tenzije ostaju visoke uz otvaranje novih frontova.
Za Srbiju, koja gorivo i najveći deo energetske stabilnosti meri prema kretanjima na Bliskom istoku, poruka koja je stigla iz Teherana ima vrlo opipljivu cenu: vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnei uslovio je bilo kakav sporazum sa Vašingtonom prekidom izraelskih napada na Liban, i taj jedan uslov već je pokrenuo tržište na kome se formira i cena litra dizela na srpskim pumpama. Posle nekoliko dana u kojima su i američki i iranski udari zaustavljeni, cena nafte pala je više od pet odsto, što je prvi konkretan signal da bi eskalacija mogla da se preseca, ali i podsetnik koliko je srpska ekonomija izložena svakom pomeranju na toj liniji.
Hamneijeva formulacija važna je zato što pomera fokus sa već objavljene vesti o zaustavljanju udara na novo pitanje, pitanje uslova pod kojima će se pauza pretvoriti u trajno primirje. Iran, dakle, ne traži samo prekid direktne razmene vatre sa Sjedinjenim Državama, nego povlačenje izraelskih operacija iz trećeg tabora, iz Libana, čime celu deeskalaciju vezuje za sudbinu Hezbolaha i južnog libanskog fronta. To je diplomatski kanal koji se odjednom širi, jer se pregovori više ne vode oko dve strane, nego oko čitavog regionalnog lanca.
Zašto Teheran uslovljava mir Libanom?
Odgovor leži u geopolitičkoj realnosti koju Iran gradi godinama: Liban nije periferija iranskog interesa, nego njegov produžetak, i Hamnei ga tretira kao deo istog fronta na kome se meri iranski kredibilitet prema sopstvenim saveznicima. Ako bi Teheran pristao na primirje sa Vašingtonom dok se izraelski udari na Liban nastavljaju, poslao bi poruku da svoje regionalne partnere ostavlja izložene, a upravo taj kredibilitet je poluga iranske spoljne politike. Zato je Hamneijev uslov istovremeno diplomatski potez i unutrašnja poruka.
Pauza u udarima, prema izveštajima koje prenosi Al Džazira, delom je posledica iscrpljenih američkih zaliha naoružanja, što celu situaciju čini složenijom nego što deluje na prvi pogled. Ako je zaustavljanje udara koliko diplomatska odluka toliko i logistička nužnost, onda je i prostor za pregovore uži nego što zvanične izjave sugerišu. Posrednici, među kojima se pominju države Zaliva, aktivno rade na tome da se pauza ne prekine, ali tenzije ostaju visoke, a novi frontovi se otvaraju brže nego što se stari zatvaraju.
Šta pad cene nafte znači za region i za Srbiju
Pad cene nafte preko pet odsto tržišta su dočekala kao znak da se rizik od šireg rata privremeno smanjuje, ali taj optimizam je krhak i vezan isključivo za održivost primirja. Za Srbiju, čija se energetska računica oslanja na uvoz i na stabilnost snabdevanja preko Jadranskog naftovoda, svaki procenat na svetskom tržištu prevodi se u domaću inflaciju i u cenu na pumpi, pa je iranski uslov utoliko manje apstraktan. Ako izraelski udari na Liban prestanu i primirje se formalizuje, pritisak na cene bi popustio; ako se pauza prekine, skok bi bio brz.
Evropske kancelarije za sada ćutljivo prate razvoj, svesne da je svaki javni pritisak na bilo koju stranu rizik da se krhka pauza uruši pre nego što postane sporazum. Diplomatski kanali ostaju otvoreni, ali bez potpisa. Pitanje koje ostaje pred čitaocem jednostavno je i teško istovremeno: da li će jedan uslov postavljen u Teheranu održati mir koji još niko nije potpisao, ili će novi front presuditi pre nego što posrednici stignu da dovrše posao?
