SAD i Iran digitalno potpisali sporazum, ceremonija u petak
Memorandum su uveče digitalno overili Tramp, potpredsednik Vens i šef iranskog parlamenta Galibaf, uz najavu zvanične ceremonije u Švajcarskoj 19. juna i tehničkih nuklearnih pregovora od 60 dana.
- Memorandum su 15. juna digitalno overili Donald Tramp, potpredsednik Džej Di Vens i predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf.
- Zvanična ceremonija potpisivanja zakazana je za petak, 19. juna, najverovatnije u Švajcarskoj.
- Moreuz Hormuz treba ponovo da se otvori u roku od 30 dana, uz puno ukidanje američke pomorske blokade u istom roku.
- Tehnički nuklearni pregovori traju 60 dana i počinju posle petka, sa nuklearnim pitanjima u prvih 30 dana.
Ono što jutros nije bilo poznato stiglo je uveče, i to u formi koja Beogradu nije nevažna: svaki put kada se velike sile usaglase oko Bliskog istoka, posledice po cene energenata, rute brodskog saobraćaja i ton evropske diplomatije osete se i na ovdašnjem tržištu. Memorandum između Sjedinjenih Država i Irana digitalno su 15. juna overili američki predsednik Donald Tramp, potpredsednik Džej Di Vens i predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf, uz najavu da će zvanična ceremonija potpisivanja biti održana u petak, 19. juna, po svemu sudeći u Švajcarskoj.
Težište dana, dakle, nije više na tome da li je dogovor postignut, jer to je objavljeno ranije, nego na mehanici samog potpisa. Digitalna overa pre fizičke ceremonije diplomatski je potez koji ima dvostruku svrhu: fiksira tekst pre nego što ga svaka strana ponese kući na unutrašnju proveru, a istovremeno ostavlja prostor za svečani čin pred kamerama, koji ima sopstvenu političku vrednost. Posrednik Pakistan potvrdio je da implementacija počinje tek po potpisu u petak, što znači da do tada na terenu formalno ništa nije obavezujuće.
Šta tačno stupa na snagu posle petka?
Sadržaj memoranduma vodi ka dvema paralelnim linijama. Prva je bezbednosna: moreuz Hormuz, kroz koji prolazi znatan deo svetskog naftnog saobraćaja, trebalo bi ponovo da se otvori u roku od 30 dana, uz puno ukidanje američke pomorske blokade u istom periodu. Druga je nuklearna: posle petka počinju tehnički pregovori koji traju 60 dana, a nuklearna pitanja predviđena su za prvih 30 dana tog procesa. Reč je o rasporedu koji namerno razdvaja simboliku potpisa od stvarnog inženjerskog posla verifikacije.
Vens je razlog za žurbu formulisao jezikom koji ostavlja malo prostora za dvosmislenost. “Želimo da objavimo ceo tekst ove nedelje i sporazum osigurava da Iran nikada neće imati nuklearno oružje”, rekao je potpredsednik, vezujući kredibilitet administracije za sadržaj koji tek treba da bude javan. Iz Pariza je stigla podrška sa konkretnom ponudom: francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je na brzu i potpunu primenu i ponudio razmeštaj pomorskih snaga radi bezbednosti moreuza. Time se evropska perspektiva ovog sporazuma seli sa posmatračke na operativnu poziciju.
Gde ostaje otvoreno pitanje?
Najveća pukotina za sada je novac. Iranska Revolucionarna garda tvrdi da bi polovina od 24 milijarde dolara zamrznutih sredstava bila oslobođena, dok američki zvaničnici kažu da je do sada oslobođeno nula. Ta razlika nije tehnička sitnica nego suštinski test poverenja: ako se brojke ne usaglase pre petka, ceremonija će overiti tekst oko kojeg dve strane i dalje različito računaju. Upravo zato je digitalni potpis pre fizičkog koristan, jer omogućava da se sporna mesta dorade dok svetlost reflektora još nije upaljena.
Za Srbiju i region praktična pitanja su prizemnija od velike geopolitike. Ponovno otvaranje Hormuza i ukidanje blokade direktno utiču na stabilnost cena nafte, a samim tim i na trošak goriva i transporta ovde. Diplomatski kanal koji vodi ka Ženevi pokazuje i da Švajcarska ostaje preferirano neutralno tlo za pregovore koje ni Vašington ni Teheran ne žele da vode na svojoj teritoriji. Ako u petak brojke oko zamrznutih sredstava ostanu sporne, da li je ceremonija potpisa kraj krize ili tek početak nove runde cenkanja?
