Proboj u Švajcarskoj: SAD i Iran dogovorili mapu puta

Za zemlju koja energetsku i investicionu računicu sve više vezuje za stabilnost na Bliskom istoku, vest iz Švajcarske nije udaljena diplomatska epizoda. Svaki nagoveštaj smirivanja oko Hormuza, kroz koji prolazi petina svetske nafte, direktno se preliva na cene goriva u Srbiji i na poslovanje NIS-a, koji već posluje pod teretom američkih sankcija. Zato proboj postignut u ponedeljak u Švajcarskoj zaslužuje pažnju i ovde, koliko god deluje da se odluke donose daleko od Beograda.

Sjedinjene Države i Iran objavili su, posle prve runde visokih pregovora završene u ponedeljak ujutru, da su se usaglasili oko mape puta ka konačnom nuklearnom sporazumu u roku od 60 dana. Posrednici Katar i Pakistan najavili su ohrabrujući napredak i formiranje visokog komiteta koji bi nadzirao samu medijaciju, čime se prvi put posle meseci zastoja otvara struktuiran kanal između dve strane.

Suština dogovora je proceduralna, ali zato ne i beznačajna. Umesto jednog velikog teksta, pregovarači su se opredelili za tri radne grupe: jednu za nuklearna pitanja, drugu za ukidanje sankcionog režima i treću za praćenje i rešavanje sporova oko implementacije. Uz njih, dve strane su uspostavile i komunikacionu liniju namenjenu bezbednom prolasku komercijalnih brodova kroz Hormuski moreuz, mehanizam koji treba da spreči da incident na moru preraste u širu krizu.

Zašto je dogovor krhak već na startu?

Optimizam posrednika prati otvoren spor oko najosetljivijeg pitanja. Američki potpredsednik Džej Di Vens tvrdio je da je Iran pristao da vrati inspektore Međunarodne agencije za atomsku energiju, dok Teheran to demantuje za postrojenja pogođena u nedavnom sukobu. Iranska strana poručuje da nema novih obaveza prema IAEA i da se saradnja nastavlja po postojećim procedurama, a prema državnoj agenciji IRNA, nuklearno pitanje nije ni bilo predmet ove runde pregovora.

Taj jaz u tumačenju nije sitnica. On pokazuje da su se dve delegacije usaglasile o okviru, ali ne i o sadržaju koji će taj okvir popuniti, što je klasičan rizik diplomatije u kojoj se najteže odluke odlažu za kasnije faze. Pregovori su, uostalom, prošli kroz prekid tokom kojeg je predsednik Donald Tramp zapretio da će udariti Iran ponovo, jače, pre nego što su strane ipak sele za sto. Takav obrazac, pretnja pa povratak razgovorima, ostavlja malo prostora za poverenje koje bi konačni sporazum zahtevao.

Šta mapa puta menja za region?

Za evropske kancelarije, koje su godinama insistirale na očuvanju nuklearnog dogovora kao stuba multilateralizma, švajcarski proboj je signal da se diplomatski kanal ponovo otvara posle perioda u kojem je delovao zatvoreno. Visoka predstavnica EU dosledno je tražila povratak za pregovarački sto, a uspostavljanje radnih grupa makar daje formu kojoj se Brisel može obratiti.

Za Srbiju i region, najopipljivija posledica vezana je za stabilnost cena energenata i za predvidljivost na tržištu koje ne trpi nagle šokove. Ako linija za Hormuz zaista smanji rizik od incidenata, premija na cenu nafte koja se uračunava zbog geopolitičke neizvesnosti mogla bi da popusti, što bi se osetilo i na pumpama. Ali sve to zavisi od toga da li će se okvir dogovoren u Švajcarskoj pretvoriti u obavezujući tekst pre isteka roka od 60 dana, ili će spor oko inspektora zaustaviti proces pre nego što stigne do suštine.

Verujete li da će se okvir dogovoren u Švajcarskoj pretvoriti u konačan sporazum pre isteka roka, ili će spor oko inspektora ponovo zamrznuti razgovore?