Zelenski na G7 traži četiri nove baterije Patriota
Drugog dana samita u Evijanu, na radnoj sesiji o Ukrajini, Volodimir Zelenski je od saveznika zatražio ubrzanu isporuku raketa PAC-3 i najmanje četiri nove baterije Patriota pre jula.
- Zelenski je na radnoj sesiji lidera G7 u Evijanu, u utorak 16. juna, zatražio ubrzanu vojnu pomoć.
- Kijev traži rakete PAC-3 i sisteme protivvazdušne odbrane dugog dometa, sa konkretnom obavezom za najmanje četiri nove baterije Patriota pre jula.
- Ukrajinski zvaničnici protivvazdušnu odbranu označavaju kao najkritičniji nedostatak za odbranu fronta i gradova.
- Domaćin Emanuel Makron tražio je da se pregovori vode uz prisustvo Evropljana i Amerikanaca; na samitu su i Tramp, Starmer, Merc i Meloni.
Za Srbiju, koja vodi pažljivu politiku između Brisela i Moskve, svaka odluka G7 o naoružavanju Ukrajine nije udaljena vest, jer pomera okvir u kome se računa cena energenata, smer sankcionog režima i prostor za diplomatski kanal sa obe strane. Upravo zato je drugi dan samita u Evijanu, gde su se lideri sedmorke okupili na radnoj sesiji posvećenoj ratu, vredan pažnje i iz beogradske vizure.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, kome je domaćin Emanuel Makron uputio poziv da se priključi sesiji lidera, izneo je pred saveznike vrlo konkretan zahtev. Kijev traži ubrzanu isporuku raketa PAC-3 i sistema protivvazdušne odbrane dugog dometa, a u središtu tog zahteva je očekivanje da se pre jula obeća najmanje četiri nove baterije Patriota. Reč je o sistemu koji ukrajinska strana smatra najdelotvornijim štitom protiv ruskih balističkih i krstarećih projektila.
Zašto baš Patriot i zašto sada?
Ukrajinski zvaničnici protivvazdušnu odbranu već mesecima označavaju kao najkritičniji nedostatak, i to na dva fronta istovremeno. Prvi je vojni, jer bez gustog štita gradovi u dubini zemlje ostaju izloženi udarima, a logistika iza linije fronta ranjiva. Drugi je politički, jer svaki novi sistem koji stigne pre leta saveznicima šalje poruku da podrška nije usporila uprkos zamoru koji se oseća u zapadnim prestonicama.
Zahtev za četiri baterije nije nasumičan broj. On odražava pokušaj Kijeva da pokrije nekoliko ključnih tačaka odjednom, umesto da pojedinačne sisteme premešta sa jednog ugroženog područja na drugo. Sa stanovišta saveznika, međutim, Patriot je redak i skup resurs, pa svaka obaveza za isporuku otvara pitanje ko ustupa svoje kapacitete i kojom dinamikom. Tu se geopolitička realnost sudara sa industrijskim ograničenjima, jer proizvodnja presretačkih raketa ne prati tempo kojim se one troše.
Makron je, kao domaćin, insistirao na tome da se pregovori o budućnosti rata vode uz istovremeno prisustvo Evropljana i Amerikanaca, čime je naglasio da transatlantska veza ostaje okvir bez koga odluke o Ukrajini nemaju težinu. Taj zahtev nije samo proceduralni, jer iza njega stoji pariska briga da se evropski kontinent ne nađe pred svršenim činom dogovorenim mimo njega.
Ko sedi za stolom u Evijanu?
Sastav samita pokazuje koliko je tema prerasla okvir same sedmorke. Pored Donalda Trampa, za stolom su britanski premijer Kir Starmer, nemački kancelar Fridrih Merc i italijanska premijerka Đorđa Meloni, dok su kao gosti pozvani i predstavnici Brazila, Indije, Kenije i Južne Koreje. Takav krug učesnika govori da se odluke o ratu sve više povezuju sa širom mapom, od globalne trgovine do energetskih tokova.
Za Evropu, ishod ove sesije meri se time da li će obećanja o baterijama Patriota dobiti rokove i potpise, ili će ostati izjava dobre volje bez dinamike isporuke. Za Kijev, razlika između to dvoje je razlika između zaštićenog i nezaštićenog grada uoči leta. A za posmatrača iz Beograda ostaje pitanje koje se ne tiče samo fronta: koliko će dogovor u Evijanu pomeriti odnos snaga, i da li region može da ostane po strani dok se prekrajaju sigurnosne garancije Evrope?
