Samit u Briselu otvorio fundamentalni klaster za Moldaviju
Drugi samit EU i Moldavije potvrdio reformski napredak Kišinjeva i otvaranje prvog, fundamentalnog klastera pristupnih pregovora, uz nov okvir za istraživanja i zajedničku deklaraciju.
- Na drugom samitu EU i Moldavije u Briselu lideri Unije pohvalili su reformski napredak Kišinjeva.
- Otvoren je prvi, fundamentalni klaster pristupnih pregovora, na pristupnoj konferenciji 15. juna.
- Potpisan je nov okvirni sporazum o istraživanjima, a samit je zatvoren zajedničkom deklaracijom.
Dok Beograd već godinama čeka da se njegovi pregovarački klasteri pomere sa mrtve tačke, Brisel je u ponedeljak pokazao kako izgleda kada se proširenje stvarno ubrza. Na drugom samitu Evropske unije i Moldavije, održanom 22. juna u zgradi Evropskog saveta, predsednik Saveta Antonio Košta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dočekali su moldavsku predsednicu Maju Sandu, da bi zajednički potvrdili ono što je za malu zemlju između Rumunije i Ukrajine postalo strateški cilj broj jedan: članstvo u Uniji.
Poruka iz Brisela bila je nedvosmislena. Lideri EU pozdravili su, kako su naveli, suštinski reformski napredak Moldavije na putu ka članstvu, a kao najopipljiviji rezultat istakli su otvaranje prvog pregovaračkog klastera. Reč je o takozvanom fundamentalnom klasteru, paketu koji obuhvata vladavinu prava, pravosuđe, osnovna prava i funkcionisanje demokratskih institucija. Taj klaster se u metodologiji proširenja otvara prvi i zatvara poslednji, pa njegovo formalno otvaranje na pristupnoj konferenciji 15. juna nije ceremonijalni detalj, već signal da je Kišinjev prošao prvu ozbiljnu kapiju.
Zašto je ovo važno za Srbiju i region?
Za publiku u Srbiji moldavski slučaj nije udaljena vest sa istočne periferije kontinenta. On je ogledalo dvostruke brzine u kojoj se proširenje danas odvija. Moldavija je status kandidata dobila tek 2022, istovremeno sa Ukrajinom, a već je stigla do otvaranja prvog klastera, dok pojedine zemlje Zapadnog Balkana taj korak čekaju znatno duže. Geopolitička realnost rata u Ukrajini gurnula je istočno susedstvo na vrh dnevnog reda Unije, i upravo to ubrzanje postavlja neprijatno pitanje za Beograd: da li se evropska perspektiva sada meri reformskim učinkom ili pre svega bezbednosnim računicama Brisela.
Moldavski put nosi i konkretne pouke. Sandu je tokom kampanje za referendum o evropskom kursu i tokom predsedničkih izbora otvoreno govorila o pritiscima i pokušajima destabilizacije iz spoljnog okruženja, pa je deo briselske podrške nedvosmisleno usmeren i na otpornost moldavskih institucija. Diplomatski kanal između Kišinjeva i Brisela poslednjih meseci bio je gušći nego ikada, a samit je tu dinamiku pretočio u formalne zaključke.
Šta je konkretno dogovoreno
Pored političke potvrde reformskog kursa, samit je doneo i opipljive dokumente. Potpisan je nov okvirni sporazum o saradnji u oblasti istraživanja, instrument koji Moldaviju tešnje povezuje sa evropskim naučnim i inovacionim programima. Takav sporazum nije samo simboličan, jer otvara pristup fondovima i mrežama koje za malu ekonomiju znače priliv znanja i sredstava koje sopstveni budžet teško može da obezbedi.
Na kraju zasedanja izdata je i zajednička deklaracija, dokument koji učvršćuje evropski put Moldavije i potvrđuje da obe strane računaju na nastavak pregovora. U jeziku evropske diplomatije zajednička deklaracija je važan instrument, jer obavezuje i Uniju i partnera na konkretne korake i postavlja okvir za naredne pristupne konferencije.
Ostaje pitanje koje prevazilazi Kišinjev. Ako Moldavija u dve godine stigne do otvaranja fundamentalnog klastera, a deo Zapadnog Balkana na isti korak čeka čitavu deceniju, kako će Brisel objasniti da proširenje istovremeno može i da ubrza i da stoji. Hoće li ovaj samit ostati izolovan uspeh istočnog susedstva, ili će postati argument da se i pregovori sa Srbijom konačno pomere napred?
