Ulične borbe u Konstantinovki: pad bi otvorio put ka Slavjansku
Ruske snage prodrle su u Konstantinovku sa više strana i vode ulične borbe; analitičari upozoravaju da bi pad grada otvorio pravac ka aglomeraciji Slavjansk-Kramatorsk.
- Ruske snage prodrle su u Konstantinovku sa više strana i vode ulične borbe uz infiltraciju u gradska naselja.
- Prema analizi DeepState, glavni cilj Moskve je čvrsto uporište južno od Dobropolja radi direktnog juriša na taj grad.
- Rusija gomila dodatne snage južno od Dobropolja, a sekundarni cilj je kontrola nad Bilickim kao logističkim čvorom.
- Analitičari upozoravaju da bi pad Konstantinovke otvorio put ka aglomeraciji Slavjansk-Kramatorsk, jednom od poslednjih uporišta u oblasti.
Za Beograd, koji pažljivo odmerava svaku reč između istočnog partnera i evropske perspektive, vesti sa istoka Ukrajine nisu apstraktna geografija: svaki pomak fronta u Donbasu menja pregovaračku računicu na koju se Srbija mora odnositi i u Briselu i u Moskvi. Zato razvoj kod Konstantinovke, gde su ruske snage prodrle u grad sa više strana i otpočele ulične borbe, zaslužuje pažnju koja prevazilazi dnevnu hroniku rata.
Prema oceni ukrajinskog analitičkog projekta DeepState, ruske jedinice infiltrirale su se u gradska naselja Konstantinovke i bore se ulicu po ulicu, što je faza borbi koja se po pravilu vodi sporo i uz visoke gubitke na obe strane. Ono što ovaj pravac izdvaja od ranije poznatog napada na Pokrovsk jeste da je reč o zasebnom, novom žarištu koje neposredno preti severnijem delu Donjecke oblasti, a ne više samo jugozapadnom delu fronta.
Šta Moskva zapravo želi da osvoji?
Analiza DeepState ne stavlja sam grad u centar ruske računice. Glavni cilj Moskve, prema toj proceni, jeste čvrsto uporište južno od Dobropolja, odakle bi ruska vojska mogla da izvede direktan juriš na taj grad. Konstantinovka je u toj logici prečka, a ne krajnja stanica: njeno zauzimanje rasteretilo bi rusko krilo i obezbedilo polazište za dalje napredovanje.
Uz to, kao sekundarni cilj navodi se kontrola nad naseljem Bilicki, koje analitičari opisuju kao logistički čvor i odskočnu dasku za nastavak operacija. Rusija, prema istim navodima, gomila dodatne snage južno od Dobropolja, a eventualni proboj na tom pravcu ugrozio bi celokupnu ukrajinsku logistiku i operacije u širem rejonu. Drugim rečima, bitka za Konstantinovku nije samo borba za jedan grad, nego pokušaj da se rasklopi čitava mreža snabdevanja koja drži ukrajinsku odbranu u severnom Donbasu.
Zašto je pravac ka Slavjansku i Kramatorsku presudan?
Konstantinovka leži na prilazu aglomeraciji Slavjansk-Kramatorsk, koja od 2014. godine predstavlja kičmu ukrajinske kontrole nad onim delom Donjecke oblasti koji Kijev još uvek drži. Analitičari upozoravaju da bi pad Konstantinovke uklonio jednu od poslednjih većih prepreka i otvorio ruskoj vojsci put ka toj aglomeraciji, što bi imalo posledice daleko izvan lokalnog ratišta.
Za evropske kancelarije, svaki takav pomak na terenu menja ton razgovora o sankcionom režimu i o uslovima za bilo kakav pregovarački okvir. Visoka predstavnica EU i vodeće članice pažljivo prate da li se linija fronta pomera u meri koja bi učvrstila rusku poziciju pred eventualne razgovore. Za Srbiju, koja održava diplomatski kanal prema obema stranama, to znači da se prostor za neutralnu poziciju sužava onoliko koliko se front pomera.
Za sada je reč o uličnim borbama čiji ishod nije izvestan, a istorija ovog rata pokazuje da urbane bitke umeju da traju mesecima. Ostaje pitanje koje Beograd ne može da izbegne: ako Konstantinovka padne i pravac ka Slavjansku se otvori, koliko će dugo evropske prestonice moći da govore o ravnoteži, a koliko će morati da govore o ishodu?
