Donbas pod pritiskom: ruske snage napreduju kod Pokrovska

Dok evropske kancelarije prate svaki novi talas ukrajinskih udara dronovima na ciljeve duboko u Rusiji, a fotografije dima nad rafinerijama pune naslove, prava promena se odvija tamo gde je teže izmeriti je: na kopnenom frontu u Donjeckoj oblasti. Za Srbiju, koja balansira između evropske perspektive i istorijskih veza sa Moskvom, svaki pomak na liniji fronta menja diplomatsku računicu pod kojom posmatramo i sankcioni režim i izglede za pregovore.

Prema ukrajinskom Generalštabu, pravac Pokrovska ostaje najžešći deo celog fronta. Reč je o desetinama ruskih napada dnevno, usmerenih na proboj ka naseljima oko grada koji je mesecima jedna od glavnih meta ruske ofanzive. Pokrovsk nije slučajno izabran: čvorište je puteva i železnice koje povezuju ukrajinske položaje u zapadnom delu Donjecke oblasti, pa njegovo zauzimanje ili opkoljavanje menja logiku snabdevanja na širem prostoru.

Ono što je novo nije ime grada, nego smer pritiska. Ruske snage napreduju u zoni između Pokrovska i Konstantinovke, dva uporišta koja zajedno drže sredinu ukrajinske odbrane u oblasti. Vojni analitičari sve češće pojas Kramatorsk-Konstantinovka označavaju kao glavno poprište ruskih ofanzivnih operacija, što je tiha, ali važna promena u odnosu na ranije izveštaje fokusirane gotovo isključivo na Pokrovsk.

Zašto se težište pomera ka Konstantinovki?

Konstantinovka i susedni Kramatorsk čine poslednju veliku liniju gradova pre administrativnih granica oblasti. Ko kontroliše taj pojas, kontroliše prilaze ka onome što je ostalo od ukrajinske odbrambene dubine u Donbasu. Zato je svaki kilometar ovde skuplji nego na otvorenom polju: borbe se vode oko sela, raskrsnica i pojedinačnih zgrada, a ne oko velikih teritorijalnih skokova.

Na samom pravcu Konstantinovke ukrajinske snage su, prema dostupnim procenama, odbile više napada kod Pleščijivke, Ivanopilja i u prilazima samom gradu. To je slika rata kakav se retko vidi na naslovnim stranama: bez velikih strela na mapama, sa sporim, iscrpljujućim okršajima u kojima se napredak meri redovima kuća. Upravo zato udari dronovima na Moskvu privlače više pažnje, jer su vidljiviji i lakši za prikaz, dok se odlučujuća bitka i dalje vodi u rovovima.

Šta pomak na frontu znači za širu sliku rata?

Procene ukazuju da ukrajinske snage, uprkos neprekidnom pritisku, i dalje uspevaju da zadrže glavne položaje. To je suština trenutne faze: ruska strana napreduje, ali sporo i uz visoku cenu, dok ukrajinska odbrana popušta na pojedinim tačkama, a da se linija ne urušava. Takav tempo ima direktne posledice na svaki diplomatski kanal, jer nijedna strana za pregovaračkim stolom ne želi da uđe sa utiskom da gubi inicijativu.

Za posmatrača iz Beograda, ovo je podsetnik da se ishod rata neće odlučiti u jednom efektnom udaru, nego u zbiru ovakvih, naizgled sitnih pomeranja. Front u Donjeckoj oblasti je spor, ali nije statičan, i upravo ta razlika oblikuje sve što sledi: od evropskih odluka o pomoći do mogućih uslova za primirje.

Da li mislite da će se naredna velika prekretnica u ratu dogoditi na kopnenom frontu u Donbasu ili kroz kampanju dubokih udara dronovima?