Kac: Izrael se ne povlači iz bezbednosne zone u Libanu
Izraelski ministar odbrane Israel Kac ponovio je da se vojska neće povući iz pojasa dubokog oko deset kilometara duž Žute linije, dok Teheran preti obustavom pregovora sa Vašingtonom.
- Israel Kac poručio da se izraelska vojska neće povući iz bezbednosne zone u Libanu.
- Pojas se proteže oko 10 kilometara u libansku teritoriju, duž takozvane Žute linije.
- Iranski Tasnim javlja da bi Teheran obustavio sve pregovore sa Vašingtonom bez izraelskog povlačenja sa juga Libana.
- Izrael razmatra simbolično povlačenje sa manjih delova preko Žute linije u predstojećim razgovorima.
Za Beograd, koji već godinama balansira između energetskih i diplomatskih veza sa svim akterima na Bliskom istoku, svaka pukotina u krhkim primirjima na jugu Libana znači novu nepredvidivost na tržištu nafte i u koridorima evropske spoljne politike. Upravo zato izjava izraelskog ministra odbrane, data dok pregovori Sjedinjenih Država i Irana zavise od stanja na terenu, nije lokalna vest nego tačka koja može da zaustavi širi proces.
Israel Kac ponovio je da se izraelska vojska neće povući iz bezbednosne zone u Libanu, pojasa dubokog oko deset kilometara koji se proteže u libansku teritoriju duž takozvane Žute linije. Prema njegovim rečima, postojeće primirje ostavlja izraelske snage u svim položajima koji štite severna naselja te zemlje, bez obaveze da se kreće ka punom povlačenju. Time je glava izraelskog resora odbrane jasno odvojila prekid vatre od teritorijalnog ustupka, postavivši crtu koja sada postaje predmet pregovora.
Zašto jedan pojas zemlje blokira regionalni dogovor?
Razlog je u tome što je taj uski pojas duž Žute linije postao mera poverenja za sve strane. Teheran, prema pisanju iranske agencije Tasnim, poručuje da bi obustavio sve pregovore sa Sjedinjenim Državama ako izostane izraelsko povlačenje sa juga Libana, čime je položaj nekoliko stražarskih tačaka pretvoren u uslov za nastavak najosetljivijeg diplomatskog kanala u regionu. Kada se vojni raspored na terenu veže za sudbinu razgovora između Vašingtona i Teherana, svaki metar postaje politički teret.
Na izraelskoj strani postoji svest o toj tenziji, pa se razmatra simbolično povlačenje sa manjih delova preko Žute linije kao deo predstojećih razgovora. Reč je o gesti koja bi trebalo da pokaže spremnost na razgovor, a da pritom ne dovede u pitanje osnovni stav ministra odbrane da severna naselja moraju ostati zaštićena. Razlika između simboličnog koraka i suštinskog povlačenja upravo je prostor u kome će se meriti ozbiljnost obe strane.
Kako Brisel i region čitaju ovu poruku?
Za evropske kancelarije, ovo je podsetnik da se trajnost primirja na jugu Libana ne može uzeti zdravo za gotovo dok god najviši izraelski zvaničnici ostavljaju otvorenim pitanje teritorijalnog prisustva. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku godinama insistira na tome da je stabilizacija libansko-izraelske granice preduslov za svako šire smirivanje, jer bez nje pregovarački kanal sa Iranom ostaje ranjiv na svaki incident na terenu.
Za zemlje regiona, uključujući Srbiju, poruka je da geopolitička realnost Bliskog istoka i dalje počiva na vrlo malim, vrlo konkretnim tačkama, gde položaj jedne jedinice može da odredi tempo razgovora dve svetske sile. Diplomatski kanal između Vašingtona i Teherana time postaje talac lokalnog rasporeda snaga, a ne obrnuto.
Ostaje pitanje koje će obeležiti naredne nedelje: da li je Izrael spreman da plati cenu povlačenja zarad nastavka pregovora, ili će insistiranje na bezbednosnoj zoni nadjačati svaku diplomatsku računicu? A šta vi mislite, da li bezbednost severnih naselja opravdava rizik od zamrznutih pregovora?
