SAD i Iran u Švajcarskoj formirali Visoki komitet i ćeliju
Iz prve runde maratonskih pregovora u Birgenštoku, posle odlaganja od 19. juna, proistekli su Visoki komitet, ćelija za deeskalaciju u Libanu i mapa puta ka konačnom sporazumu.
- Iz prvog, 12-satnog dana visokih pregovora u Birgenštoku proistekli su Visoki komitet i ćelija za deeskalaciju u Libanu.
- Pregovori su počeli posle odlaganja od 19. juna, prvi posle memoranduma o razumevanju od 17. juna kojim je primirje produženo najmanje 60 dana.
- Katar i Pakistan kao posrednici saopštili su da je postignut ohrabrujući napredak i dogovorena mapa puta.
- Tehnički timovi za nuklearno pitanje, sankcije i sprovođenje sporazuma nastavljaju rad tokom nedelje.
Za Beograd, koji svoj energetski i diplomatski balans godinama meri prema svakom pomaku na Bliskom istoku, vest iz švajcarskog Birgenštoka nije udaljena vest. Stabilnost na Bliskom istoku direktno se preliva na cenu nafte i na sigurnosnu računicu Evrope, a svaki sporazum između Vašingtona i Teherana menja okvir u kojem srpska spoljna politika traži svoj prostor između velikih sila. Zato je rezultat prve runde pregovora, saopšten 22. juna, vredan pažnje i iz ovdašnje perspektive.
Prvog dana visokih pregovora, posle odlaganja zakazanog za 19. jun, američka i iranska delegacija provele su za stolom oko dvanaest sati. Iz tog maratonskog susreta, čiji su ishodi saopšteni 22. juna, proistekla su dva konkretna mehanizma. Katar i Pakistan, koji posreduju u medijaciji, najavili su formiranje Visokog komiteta za politički nadzor nad procesom i dogovorenu mapu puta ka konačnom sporazumu. Pregovori se vode u Birgenštoku, alpskom rizortu iznad Lucernskog jezera, prvi put posle potpisivanja memoranduma o razumevanju od 17. juna kojim je primirje produženo najmanje šezdeset dana.
Šta tačno znače Visoki komitet i ćelija za Liban?
Visoki komitet zamišljen je kao telo koje politički nadgleda medijaciju i drži obe strane uz dogovorenu dinamiku, dok se tehnička pitanja rešavaju na nižem nivou. Pored njega, dogovorena je i takozvana ćelija za deeskalaciju između strana i Libana, uz učešće posrednika, sa zadatkom da okonča vojne operacije u Libanu. Iranski ministar Abas Aragči nazvao je tu libansku ćeliju prvim pravim testom sporazuma, čime je jasno stavio do znanja da će se ozbiljnost druge strane meriti upravo na terenu, a ne na papiru.
Razlika između ova dva mehanizma nije formalnost. Komitet je politički kišobran koji daje legitimitet i kontinuitet, ćelija je operativni alat koji treba da spreči da se na jugu Libana ponovo zapali front. Posrednici su saopštili da je postignut ohrabrujući napredak, formulacija dovoljno suzdržana da prizna da konačni dogovor još nije postignut, ali dovoljno pozitivna da signalizira kako se proces ne raspada. Tehnički timovi, fokusirani na nuklearno pitanje, sankcije i sprovođenje sporazuma, nastaviće rad tokom nedelje, što znači da je prva runda postavila skelet, a ne celu građevinu.
Zašto je švajcarska pozornica bitna za Evropu i region?
Izbor Birgenštoka nije slučajan. Isti rizort iznad Lucernskog jezera već je 2024. ugostio međunarodni samit o Ukrajini, pa Švajcarska ponovo igra ulogu neutralnog domaćina koji obezbeđuje praktične i diplomatske uslove za osetljive razgovore. Za evropske kancelarije to je podsećanje da se ključni pregovori o Bliskom istoku ponovo vode na evropskom tlu, ali bez evropskog mesta za stolom, jer glavnu reč imaju Vašington, Teheran i zalivski posrednici.
Za Srbiju i širi region implikacija je posredna ali stvarna. Smirivanje na Bliskom istoku znači manje pritiska na energetska tržišta i predvidljiviji okvir za zemlje koje, poput Srbije, balansiraju između više centara moći. Ako se mapa puta iz Birgenštoka pretvori u konačan sporazum u predviđenom roku, evropska perspektiva stabilnosti dobija dodatni oslonac. Ako se, pak, libanska ćelija pokaže kao prvi test koji propadne, ceo proces vraća se na početak. Verujete li da će ovog puta diplomatski kanal izdržati prvi ozbiljan test na terenu?
