Procureo nacrt sporazuma SAD i Irana, G7 podržao dogovor

Za Beograd, koji je celu nedelju merio cenu goriva prema svakom novom potezu na Bliskom istoku, danas je stigla prva konkretna vest: ne više glasine o tankerima i posredovanju, nego sadržina dokumenta. CNN je došao do nacrta teksta sporazuma između Sjedinjenih Država i Irana, a istog dana su lideri G7, na zatvaranju samita u Evijanu, kolektivno podržali dogovor. Prvi put otkako je kriza počela, na stolu se vidi šta tačno dve strane potpisuju, a ne samo da nešto potpisuju.

Sadržaj nacrta menja ton koji je do juče bio rezervisan i uslovan. Prema dokumentu do kog je došao CNN, Iran će moći da izvozi naftu čim sporazum bude potpisan, dok u tekstu istovremeno stoji obaveza da Iran nikada neće proizvesti nuklearno oružje. Te dve odredbe su jezgro celog aranžmana: ekonomski izlaz za Teheran u zamenu za jasno definisanu nuklearnu granicu. Američki Trezor bi, prema istom nacrtu, odmah izdao izuzeća za izvoz iranske nafte i petrohemijskih proizvoda nakon potpisivanja, što znači da bi efekat na tržište bio gotovo trenutan, a ne raspoređen kroz mesece tehničkih provera.

Dokument ne tretira ovaj korak kao kraj, nego kao otvaranje. Predviđen je pregovarački period od 60 dana za sveobuhvatni, konačni sporazum o nuklearnom programu i ukidanju sankcija, dakle prozor u kome dve strane treba da pretvore politički okvir u proverljive obaveze. Kao podsticaj, nacrt navodi i mogućnost da Iran dobije pristup razvojnom fondu od 300 milijardi dolara, ali tek ako ispuni obaveze iz nuklearnog dela aranžmana. Logika je uslovna i postupna, što je upravo ono što multilateralna diplomatija obično nudi kao garanciju ozbiljnosti: nagrada dolazi posle ispunjenja, ne pre njega.

Šta tačno menja podrška G7 iz Evijana?

Podrška lidera G7 na zatvaranju samita u Evijanu nije puka ceremonija. Kada najveće zapadne ekonomije kolektivno stanu iza bilateralnog dogovora dve strane koje godinama nisu razgovarale, taj dogovor prestaje da bude samo američko-iranski i postaje deo šire transatlantske računice. Za sporazum koji počiva na ukidanju sankcija i povratku iranske nafte na tržište, stav evropskih prestonica i ostalih članica nije sporedan, jer od njih zavisi koliko će izuzeća zaista funkcionisati u praksi, izvan teksta na papiru. Kolektivna podrška šalje i poruku iranskoj strani da okvir neće biti osporen čim se promeni raspoloženje u jednoj prestonici.

Za region oko Srbije efekat je opipljiv pre nego što ijedan diplomata potpiše bilo šta. Cena nafte se formira na očekivanjima, a očekivanje da iranska nafta legalno ulazi na tržište već deluje na cenu koju srpski potrošač vidi na pumpi i koju srpska privreda ugrađuje u troškove. Geopolitička realnost Bliskog istoka se ovde ne čita kao daleka tema, nego kao stavka u domaćem budžetu.

Zašto je Ženeva izabrana za potpis?

Memorandum o razumevanju sa 14 tačaka, prema nacrtu, treba da bude potpisan u Ženevi u petak, 19. juna. Izbor Ženeve nije slučajan: to je grad u kome se vekovima vode pregovori za koje nijedna strana ne želi domaćinski pečat protivnika, neutralno tlo koje samim izborom mesta govori da nijedna strana nije pristala da dođe kod druge. Palata nacija kao kulisa daje aranžmanu težinu institucije, a ne improvizacije.

Ostaje pitanje koliko 14 tačaka memoranduma može da izdrži narednih 60 dana, period u kome se politički okvir tek pretvara u proverljive obaveze i u kome svaki propušteni rok može da vrati staru nepoverljivost. Nacrt postoji, podrška postoji, datum postoji. Mislite li da će potpis u petak doneti trajni dogovor, ili je ovo tek prvi od mnogih koraka koji lako mogu da se prekinu?