Dronovi pogodili jug Rusije, zapaljena rafinerija na Kubanu
Rusija saopštila da je 21. juna ka Krimu, Krasnodarskom kraju i Volgogradu lansirano preko 100 dronova. Izbio požar u rafineriji, napadnut i aerodrom Jejsk.
- Rusija tvrdi da je 21. juna ka Krimu, Krasnodarskom kraju i Volgogradskoj oblasti lansirano preko 100 dronova.
- Ministarstvo odbrane Rusije navodi da je oboreno 43 drona nad Krasnodarom, oko 70 nad Krimom i jedan nad Volgogradom.
- Izbio je požar u rafineriji Ilja u Krasnodarskom kraju, a napadnut je i vojni aerodrom Jejsk.
- Ruski zvaničnici saopštili su da je jedna osoba poginula, a šestoro povređeno.
Rat u Ukrajini, koji se za Beograd i ostatak Balkana već dve godine prelama kroz cene energenata i tok evropske diplomatije, u nedelju je dobio jasan novi obris, fokus se pomera na ruski jug. Rusija je saopštila da je 21. juna 2026. ka Krimu, Krasnodarskom kraju i Volgogradskoj oblasti lansirano preko 100 ukrajinskih dronova, a Ministarstvo odbrane u Moskvi navelo je da je oboreno 43 drona nad Krasnodarom, oko 70 nad Krimom i jedan nad Volgogradom. Reč je o jednom od najširih dnevnih udara na to područje, koje je dugo bilo zaleđe ruskog ratnog napora, a ne prva linija.
U Krasnodarskom kraju izbio je požar u rafineriji Ilja, dok je istovremeno napadnut i vojni aerodrom Jejsk, jedna od baza s koje ruske snage deluju ka Azovskom moru i istoku Ukrajine. Ruski zvaničnici tvrde da je u kraju jedna osoba poginula, a šestoro povređeno. Brojke o ovom talasu napada navedene su prema enciklopedijskom pregledu napada na Rusiju tokom invazije, koji prati zvanične ruske saopštene podatke, pa ih treba čitati kao tvrdnje strane koja je napadnuta, a ne kao nezavisno potvrđen bilans.
Zašto Kijev gađa baš rafinerije na jugu?
Udar na rafineriju Ilja nije izolovan incident, već deo strategije koju Kijev gradi mesecima, dubokih udara na energetsku i vojnu logistiku duboko u ruskoj pozadini. Rafinerije su za tu logiku idealna meta, jer pogađaju i ratnu mašinu i državni budžet, koji se i dalje znatnim delom oslanja na prihode od nafte. Kada gori postrojenje na Kubanu, posledice se ne mere samo u kvadratnim metrima zgarišta, već u prerađivačkim kapacitetima koji ispadaju iz pogona i u gorivu koje ne stiže do fronta.
Aerodrom Jejsk uklapa se u istu računicu. Napad na vazduhoplovnu bazu u dubini teritorije šalje poruku da ni mesta stotinama kilometara od linije razdvajanja nisu zaštićena, što ruske snage primorava da protivvazdušnu odbranu razvlače na sve širi prostor. Rat koji je počeo kao borba za gradove na istoku Ukrajine sve više postaje rat snabdevanja, presretanja i dometa, u kome bespilotne letelice pomeraju geografiju sukoba dublje nego što je to ranije bilo zamislivo.
Šta ovo znači za Evropu i region?
Za evropske kancelarije svaki napad na rusku rafineriju nosi dvostruko čitanje. Sa jedne strane, to je dokaz da Ukrajina zadržava sposobnost da pritiska protivnika i van sopstvene teritorije, što oblikuje raspravu o daljoj vojnoj pomoći i o tome dokle saveznici žele da idu. Sa druge strane, svako ozbiljnije oštećenje ruskih prerađivačkih kapaciteta preti da se prelije na svetsko tržište nafte, a samim tim i na cene goriva koje srpski potrošači osećaju na pumpama.
Za Srbiju, koja vodi pažljivu politiku između energetske zavisnosti i evropske perspektive, ovakvi dani su podsetnik da se posledice rata ne zaustavljaju na granicama zaraćenih strana. Beograd nema uticaj na to da li će dronovi nedeljom poleteti ka Kubanu, ali itekako oseća kako se kroz takve epizode menjaju cene, ugovori i pregovaračka klima u kojoj se odlučuje o budućnosti regiona. Koliko će ovaj zaokret ka dubokim udarima na jug Rusije promeniti tok rata, i koliko brzo ćemo to osetiti u sopstvenim računima, ostaje pitanje koje vredi pratiti iz dana u dan, kako biste vi to čitali?
