Crna kiša prekrila Moskvu posle napada dronovima, 17 povređenih
Ukrajina je u jednom od najvećih napada od početka rata ispalila skoro 200 dronova na Moskvu i okolinu, a pogođena rafinerija u Kapotnji izazvala je pojavu crne, uljane kiše nad delovima ruske prestonice.
- Ukrajina je ispalila skoro 200 dronova na Moskvu i okolinu, u jednom od najvećih napada od početka rata.
- Pogođena rafinerija u Kapotnji izazvala je crnu, uljanu kišu nad delovima ruske prestonice.
- U Moskovskoj oblasti povređeno je 17 osoba, saopštio je gubernator Andrej Vorobjov.
- Privremeno su zatvorena 4 moskovska aerodroma, uz preko 500 otkazanih ili odloženih letova.
Za Srbiju, koja energetski balans i dalje delom oslanja na ruske tokove i pažljivo prati svaki poremećaj na tržištu nafte, slika crne kiše nad Moskvom nije samo daleka ratna epizoda. Napad na rafineriju u srcu ruske prestonice pokazuje da ukrajinska kampanja protiv energetske infrastrukture više ne štedi ni simbolične mete, a posledice po cene i snabdevanje osećaju se daleko izvan fronta.
U jednom od najvećih napada od početka rata, ukrajinske snage su, prema ruskim izvorima, ispalile skoro 200 dronova na Moskvu i okolne oblasti. Među pogođenim objektima našla se rafinerija u Kapotnji, jugoistočno od centra Moskve, iz koje su se posle udara dizali gusti stubovi dima i naftnih para. Upravo je taj oblak, koji se spustio nad naseljene delove grada, izazvao pojavu koju su stanovnici ubrzo nazvali crnom kišom.
Meštani okolnih naselja prijavili su uljane, crne mrlje na odeći, automobilima i prozorima, a vlasti su priznale da je vazduh u pojedinim zonama zasićen produktima sagorevanja. Gubernator Moskovske oblasti Andrej Vorobjov saopštio je da je povređeno 17 osoba i pozvao porodice sa decom, starije sugrađane i osobe sa astmom da privremeno napuste pogođeno područje. Stanovnicima koji ostaju savetovano je da drže prozore zatvorene i da ograniče boravak na otvorenom.
Šta crna kiša govori o ranjivosti ruske prestonice?
Pojava uljane kiše nad Moskvom nosi težinu koja prevazilazi sam materijalni gubitak. Rafinerija u Kapotnji decenijama je deo gradskog pejzaža i jedan od simbola industrijske moći prestonice, pa udar na nju ima i jasnu psihološku dimenziju. Kada se naftne pare iz pogođenog postrojenja vrate na zemlju u vidu crnih kapi, poruka stanovnicima je nedvosmislena: front više nije apstrakcija sa televizijskih ekrana, već nešto što se taloži na njihovim prozorima.
Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da je u roku od 24 sata oboreno skoro 1.000 dronova, čime je pokušalo da napad predstavi pre kao odbijeni talas nego kao proboj. Ipak, sama činjenica da je toliki broj letelica uopšte stigao do moskovskog vazdušnog prostora, i da je deo njih pogodio energetsku metu u gradu, govori o pritisku pod kojim se nalazi ruska protivvazdušna odbrana. Privremeno zatvaranje četiri moskovska aerodroma i preko 500 otkazanih ili odloženih letova dodatno su poremetili svakodnevni život u prestonici.
Kako napad menja računicu na tržištu nafte?
Ukrajinska strategija sistematskih udara na rafinerije i energetske terminale ima dvostruki cilj. Prvi je da se ošteti sposobnost Rusije da prerađuje i izvozi naftu, a samim tim i da finansira ratnu mašineriju. Drugi je da se rat učini vidljivim u srcu Rusije, tamo gde je do sada bio najmanje opipljiv. Napadi na objekte poput rafinerije u Kapotnji, ali i ranije pogađani energetski terminal na obali Crnog mora kod Tuapsea, pokazuju da Kijev meri uspeh i u tonama izgubljenog kapaciteta i u efektu na javno mnjenje.
Za posmatrače u Beogradu i širom regiona, svaki ovakav udar nosi i pitanje cena. Smanjenje ruskog rafinerijskog kapaciteta, makar i privremeno, pritiska tržište derivata u trenutku kada je evropska energetska slika i dalje krhka. Dok zvanična Moskva poručuje da su štete pod kontrolom, a Kijev ćuti o detaljima operacije, ostaje otvoreno pitanje koje se tiče i nas: koliko dugo jedna prestonica može da živi pod kišom sopstvene nafte pre nego što se rat prelije i u brojke na pumpama širom Evrope?
