Sporazum sa Iranom na ispitu: Teheran uslovljava inspekcije

Za zemlju koja energetsku stabilnost gradi na uvozu i koja pažljivo prati svaki potres u snabdevanju naftom, ono što se ove nedelje dešava između Vašingtona i Teherana nije udaljena vest. Cena nafte, putevi snabdevanja kroz Persijski zaliv i ukupna ravnoteža na Bliskom istoku direktno se prelivaju na evropsko tržište, a samim tim i na cene koje se osećaju na srpskim pumpama. Nedelju dana posle potpisivanja primirja, dve strane se javno spore oko najosnovnijeg pitanja: šta taj dokument zapravo znači.

U središtu spora je pristup inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju iranskim nuklearnim lokacijama. Generalni direktor agencije Rafael Grosi tvrdi da će inspekcije biti sprovedene i da je verifikacija neodvojiv deo svakog dogovora. Sa druge strane, iranski zamenik ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi poručuje da pristup napadnutim postrojenjima zavisi isključivo od konačnog sporazuma sa Sjedinjenim Državama, a ne od ranijih obaveza ili pritiska.

Šta Teheran zapravo traži zauzvrat?

Iranska računica je jasno postavljena. Teheran uslovljava otvaranje vrata inspektorima onim što njegovi zvaničnici nazivaju praktičnim ukidanjem svih sankcija druge strane. Drugim rečima, pristup nuklearnim lokacijama nije tehničko pitanje koje se rešava u laboratoriji, već poluga u političkoj pogodbi. Dok se sankcioni režim ne demontira, Teheran inspekcije tretira kao ustupak koji se daje tek na kraju, a ne kao korak dobre volje na početku.

Stanje na terenu potvrđuje koliko je proces zaglavljen. Inspektorima IAEA i dalje je uskraćen pristup lokacijama koje su bile bombardovane, što je upravo ono što agenciju najviše zanima jer bez uvida u te objekte nema pouzdane procene šta je od nuklearnog materijala preostalo i u kakvom je stanju. Jedini konkretan pomak jeste nedavna poseta inspektora postrojenju u Bušeru, civilnoj nuklearnoj elektrani na jugu zemlje, što pokazuje da kanal komunikacije nije potpuno prekinut, ali ostaje daleko od pune verifikacije.

Grosi je svoju poziciju oblikovao oprezno. On ne tvrdi da su inspekcije pitanje dana, niti da je tajming presudan, već insistira na principu da se one moraju dogoditi ako sporazum treba da ima ikakvu vrednost. Bez nezavisne provere, svaki dokument potpisan između Vašingtona i Teherana ostaje obećanje bez mehanizma kontrole, a upravo je takvih obećanja na Bliskom istoku bilo previše.

Zašto je Švajcarska ponovo na redu?

Diplomatija se sada vraća na neutralni teren. Tehnički pregovori dveju strana zakazani su za 29. i 30. jun u Švajcarskoj, zemlji koja decenijama služi kao posrednik u najosetljivijim dosijeima, uključujući i one u kojima Vašington i Teheran nemaju direktan diplomatski kanal. Činjenica da se razgovori uopšte nastavljaju, i to na tehničkom nivou gde se prevode politička načela u konkretne korake, govori da nijedna strana još nije spremna da proglasi neuspeh.

Za evropske kancelarije, koje su godinama ulagale u očuvanje nuklearnog dogovora i koje sankcioni režim doživljavaju kao instrument sa rokom trajanja, ishod ovih razgovora ima težinu koja prevazilazi sam Iran. Stabilnost na Bliskom istoku deo je iste geopolitičke realnosti koja oblikuje i evropsku energetsku sigurnost i poziciju Srbije kao zemlje koja tu ravnotežu prati sa strane, ali je oseća na svom budžetu.

Pregovori u Švajcarskoj pokazaće da li je primirje stvarni početak rešenja ili samo predah pre nove runde nadmudrivanja. Da li je nuklearni dosije Irana uopšte moguće zatvoriti bez nezavisne kontrole, ili će verifikacija i ovog puta ostati zarobljena između politike i nepoverenja?