Iran pred Savetom bezbednosti, odluka pada u Beču
Amerika, Britanija, Francuska i Nemačka sastavile su nacrt rezolucije kojim se Iran upućuje Savetu bezbednosti UN. Glasanje je sledeće nedelje u Beču, na sednici Odbora guvernera IAEA.
Kada četiri velike sile ubede jedno telo Ujedinjenih nacija da uputi državu Savetu bezbednosti, Beograd prati i mehanizam koji mu je odavno poznat: veto Rusije i Kine u tom istom telu, onaj koji već godinama blokira svaku rezoluciju o Kosovu. Upravo taj veto sada odlučuje koliko će daleko stići pritisak na Iran.
Sjedinjene Države, Britanija, Francuska i Nemačka sastavile su nacrt rezolucije kojim se od Odbora guvernera Međunarodne agencije za atomsku energiju traži da Iran prijavi Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Razlog je nepoštovanje obaveza iz Ugovora o neširenju nuklearnog oružja. O nacrtu se glasa sledeće nedelje, na sednici Odbora guvernera u Beču, gde agencija ima sedište.
Nacrt je 4. septembra i dalje bio predmet pregovora i nije bio zvanično podnet, pa tekst do glasanja može da se menja. Ako bude izglasan, to će biti prvo upućivanje Irana Savetu bezbednosti posle dvadeset godina.
Kako se stiglo do ovog trenutka
Hronologija iza nacrta počinje u junu 2025. Odbor guvernera je tada prvi put u dvadeset godina zvanično utvrdio da Iran ne poštuje obaveze o neširenju, samo dan pre nego što su Sjedinjene Države i Izrael udarile na iranska nuklearna postrojenja. Upućivanje Savetu bezbednosti je od tog trenutka odlagano, da bi se ostavio prostor za diplomatsko rešenje. Iran od tih udara ne dozvoljava inspektorima agencije pristup pogođenim lokacijama, iako je na to zakonski obavezan prema istom ugovoru čije kršenje mu se sada stavlja na teret.
Sukob se u međuvremenu nije smirio. Sjedinjene Države i Izrael su 28. februara 2026. pokrenule novi krug napada na Iran, a ove nedelje su, prema navodima iz izvora, udari išli u oba pravca, i iz Vašingtona i iz Teherana. U takvim okolnostima agencija ni ne pokušava da proceni tačno stanje zaliha, nego upozorava na rizik koji sama ta neizvesnost nosi.
Šta stoji u nacrtu rezolucije
Nacrt, koji je prema navodima agencije Rojters i Asošijeted pres video u celini, traži od generalnog direktora IAEA Rafaela Grosija da rezoluciju i ranije usvojene odluke prosledi svim članicama agencije, Savetu bezbednosti i Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, u skladu sa statutom IAEA. Isti dokument, prema prenetom tekstu, i dalje ostavlja vrata otvorena za razgovor:
Rezolucija naglašava podršku diplomatskom rešenju izazova koje postavlja iranski nuklearni program i njegove implikacije po regionalni mir i stabilnost, i podstiče sve strane da se konstruktivno uključe u diplomatiju.
Konkretne kaznene mere iz Njujorka ipak ne treba očekivati u kratkom roku. Rusija i Kina, iranski saveznici, imaju pravo veta u Savetu bezbednosti, što unapred ograničava domet svake odluke koja bi tamo mogla da bude usvojena.
Koliko je Iran blizu praga
Prema poslednjim podacima same agencije, Iran drži 440,9 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto čistoće, jedan tehnički korak od nivoa potrebnog za oružje, koji je 90 odsto. Grosi je ranije upozoravao da bi takva zaliha teorijski bila dovoljna za deset nuklearnih bojevih glava, uz napomenu da to ne znači da Iran takvo oružje i poseduje. Teheran tvrdi da mu je ceo program isključivo miroljubiv i poriče bilo kakav rad na oružju.
Za Srbiju priča iz Beča za sada ostaje daleka geopolitička vest, ne pretnja. Ali obrazac po kome jedna velika sila zaustavlja meru koju predlažu četiri druge, isti onaj koji Beograd prati na svakom zasedanju o Kosovu, ovde se ponavlja u gotovo istovetnom obliku. Sednica Odbora guvernera sledeće nedelje pokazaće da li će Rusija i Kina, kao i inače, pustiti da rezolucija prođe u Beču, znajući da mogu da je zaustave tamo gde se odluke zaista sprovode, u Njujorku.
