Novi ruski udar na Kijev, dronovi menjaju tok rata
Rusija je noćas na Ukrajinu ispalila dve balističke rakete i 94 drona, dok ukrajinski pogoci po ruskim rafinerijama i tankerima teraju NATO na anti-dronsku investiciju od 40 milijardi dolara.
- Rusija je noćas na Ukrajinu ispalila dve balističke rakete i 94 drona; ukrajinska odbrana oborila je 72, dok su pogoci zabeleženi na 13 lokacija.
- U Kijevu je poginula jedna žena, a dvoje ljudi je povređeno.
- Ukrajina je za 72 sata pogodila 21 plovilo, među kojima 19 tankera takozvane flote u senci, i udarila rafineriju u Saratovu.
- NATO je u Ankari pokrenuo inicijativu vrednu preko 40 milijardi dolara za anti-dronsku odbranu.
Rat u Ukrajini ušao je u fazu u kojoj se ishod sve manje meri kilometrima fronta, a sve više sposobnošću da se pogodi protivnikova energetska arterija, i upravo zbog toga noćašnji ruski udar na Kijev i ukrajinski duboki pogoci po ruskim rafinerijama za Srbiju nisu daleka vest, jer svaki napad na naftnu infrastrukturu i na flotu tankera podiže premiju rizika na tržištu od kog posredno zavisi i snabdevanje Balkana. Rusija je tokom noći ispalila dve balističke rakete i 94 drona, ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je 72 letelice, ali su pogoci ipak zabeleženi na trinaest lokacija, a u Kijevu je stradala jedna žena, dok su dve osobe povređene.
Kijev pod raketama, ruska nafta pod dronovima
Slika ovog rata postala je dvosmerna na način koji Moskva sve teže kontroliše. Dok ruske rakete i jeftini dronovi iranske konstrukcije nastavljaju da pritiskaju ukrajinske gradove, Kijev je odgovorio kampanjom dubokih udara koja u samo 72 sata pogađa 21 plovilo, među kojima čak devetnaest tankera takozvane flote u senci kojom Rusija zaobilazi sankcioni režim i izvozi naftu. Ukrajinski dronovi tokom noći udarili su i rafineriju u Saratovu, kao i petrohemijski kompleks u Tatarstanu, čime se meta pomera sa fronta na samo srce ruskog budžeta.
Ta promena nije kozmetička. Prihodi od izvoza nafte i naftnih derivata i dalje su glavni oslonac ruske ratne ekonomije, pa svaki pogođeni rezervoar ili prerađivački kapacitet znači manje goriva na domaćem tržištu i manje novca u kasi. Flota u senci, mreža starih tankera bez transparentnog vlasništva i osiguranja, godinama je bila ruski način da premosti zapadne restrikcije, a sada postaje ranjiva tačka koju Ukrajina sistematski gađa. Za razliku od skupih raketa, ukrajinski dronovi koštaju malo, a proizvode nesrazmernu štetu, što je logika koja preokreće tradicionalnu računicu odbrane.
Šta anti-dronska trka znači za našu regiju?
Odgovor Zapada stigao je iz Ankare, gde je NATO na samitu pokrenuo inicijativu za anti-dronsku odbranu vrednu preko 40 milijardi dolara u narednih pet godina. U programu učestvuje dvadeset članica Alijanse, uz plan da se obuka operatera dronova do 2027. godine poveća petostruko, čime transatlantska veza priznaje da je jeftina bespilotna letelica postala strateška pretnja ravnopravna klasičnom oružju. Visoka predstavnica i vojni vrh Alijanse ovu odluku predstavljaju kao tektonski pomak u načinu na koji Evropa razmišlja o zaštiti neba iznad sopstvenih gradova i rafinerija.
Za Srbiju i ceo Balkan poruka je dvostruka. S jedne strane, region ostaje izložen posledicama svakog poremećaja na tržištu nafte, jer se energetska stabilnost ne gradi u Beogradu nego se uvozi kroz cene i rute snabdevanja koje ovaj rat neprestano preoblikuje. S druge strane, anti-dronska trka koju NATO sada pokreće postaviće nove standarde bezbednosti duž cele evropske periferije, uključujući i zemlje koje nisu članice Alijanse ali dele isto nebo. Geopolitička realnost je da se granica između fronta i pozadine briše, a da tehnologija koja danas gori nad Saratovom sutra definiše kako izgleda odbrana svake energetske tačke od Panonske nizije do Crnog mora. Da li Evropa spremno dočekuje rat u kome je najopasnije oružje ono najjeftinije?
