Ukrajinski dronovi na Moskovsku oblast, četvoro mrtvih
Masovni dronski udar pogodio je Moskovsku oblast tokom noći, sa poginulima kod Istre i u Belgorodskoj oblasti, dok su ruski napadi istog dana odneli živote u Ukrajini.
- U dronskom udaru na Moskovsku oblast poginulo je najmanje četvoro, a povređeno sedmoro ljudi.
- Ruska protivvazdušna odbrana saopštila je da je nad regionom oborila 81 ukrajinski dron.
- Ruski napadi na Ukrajinu istog dana odneli su najmanje šest života, među njima troje na civilnom teretnom brodu.
- Kijev seli težište rata duboko u rusku pozadinu, ka energetici i regionima daleko od fronta.
Za Beograd, koji svoju spoljnu politiku već godinama vodi na tankoj liniji između evropske perspektive i tradicionalnih veza sa Moskvom, svaki pomak fronta duboko u rusku unutrašnjost menja geopolitičku realnost na koju srpska diplomatija mora da računa. U ponedeljak, 13. jula, ukrajinski dronovi pogodili su Moskovsku oblast, region koji je dugo bio simbol nedodirljivosti ruske pozadine, a bilans od najmanje četvoro poginulih i sedmoro ranjenih pokazuje koliko se ravnoteža rizika pomerila u odnosu na ranije izveštaje o udarima po Odesi i Zaporožju.
Najteže je stradalo naselje Pionerski kod Istre, severozapadno od ruske prestonice, gde su posle pada drona poginule tri osobe, a još tri su povređene. U Solnečnogorsku su dve osobe zadobile povrede kada je letelica pogodila stambeni objekat, dok je u Belgorodskoj oblasti, uz samu granicu sa Ukrajinom, poginula jedna žena. Guverner Moskovske oblasti Andrej Vorobjov saopštio je da je protivvazdušna odbrana nad regionom oborila 81 ukrajinski dron, a gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin naveo je da je ka širem području te noći letelo više od 350 bespilotnih letelica.
Zašto Kijev seli rat duboko u rusku pozadinu?
Ukrajinsko rukovodstvo ove udare predstavlja kao odgovor na višegodišnje ruske napade na sopstvenu teritoriju i deo strategije da se rat prenese sa iscrpljujuće linije fronta na mesta gde Moskva do sada nije osećala neposrednu pretnju. Sistematsko gađanje ruske energetske infrastrukture, rafinerija i logističkih čvorišta u dubini zemlje ima dvostruku svrhu: da poremeti snabdevanje ruske vojne mašinerije i da pokaže domaćoj i međunarodnoj javnosti da rusko zaleđe više nije van domašaja.
Politička pozadina ovog zaoštravanja jednako je važna kao i vojna. Saveznici Ukrajine sastali su se istog dana u Parizu da razmotre mehanizme daljeg pritiska na Moskvu, u trenutku kada su diplomatski kanali predvođeni Vašingtonom praktično zamrznuti, a američka administracija pažnju preusmerila ka Bliskom istoku i Iranu. U takvom vakuumu, dubinski udari postaju poluga kojom Kijev pokušava da nadomesti zastoj u pregovorima i slabljenje zapadne pažnje.
Rat koji se meri gubicima na obe strane
Dok su dronovi pogađali Moskovsku oblast, ruske snage su istog dana nastavile napade na ukrajinske gradove i infrastrukturu, sa najmanje šest poginulih. Troje ljudi izgubilo je život na pogođenom civilnom teretnom brodu, a još dvoje u Zaporožju, čime se potvrđuje da nijedna strana ne uspeva da probije zid iscrpljivanja koji rat vodi već više od četiri godine.
Za region jugoistočne Evrope, a posebno za Srbiju, ovakav razvoj nosi konkretne posledice: nesigurnost energetskih tokova, pritisak na sankcioni režim koji Brisel očekuje da članice i kandidati dosledno primenjuju, i sve manji manevarski prostor za države koje pokušavaju da ostanu izvan blokovske podele. Multilateralni okviri koji su nekada služili za deeskalaciju danas jedva da funkcionišu, a svaki novi udar u dubini teritorije podiže prag na kome bi eventualni prekid vatre uopšte mogao da se dogovori.
Da li premeštanje rata u dubinu ruske teritorije približava kraj sukoba ili ga samo produbljuje, i kako bi njegov ishod mogao da preoblikuje položaj Srbije između Brisela i Moskve?
