Rat se vratio: Iran gađao Jordan, SAD udarile blizu Bušera
Posle raspada junskog memoranduma o Hormuzu, Iran je ispalio deset balističkih raketa na jordansku bazu Azrak, a Vašington je druge noći zaredom udario iranske mete, među njima i područje uz nuklearku Bušer.
- Iran je ispalio 10 balističkih raketa na jordansku vazduhoplovnu bazu Azrak; Jordan je oborio osam, bez žrtava i materijalne štete.
- SAD su druge noći zaredom udarile Iran: za dva dana pogođeno je preko 170 meta, a jedan projektil pao je uz nuklearnu elektranu Bušer.
- Teheran je saopštio da je poginulo 14 ljudi, a 78 ranjeno.
- Revolucionarna garda zapretila je američkim bazama, a predsednik Tramp proglasio memorandum o razumevanju sa Iranom okončanim.
Za Beograd rat u Zalivu nije udaljena vest sa druge strane karte: svaka raketa koja padne blizu nuklearne elektrane Bušer i svaka pretnja nad moreuzom Hormuz preliva se u cenu litra goriva na srpskim pumpama, u trošak energenata koji greju domaćinstva i u proračun koji vlada u Beogradu pravi oko toga koliko blisko da prati zajedničke stavove Brisela. Posle raspada junskog memoranduma o Hormuzu, sukob Teherana i Vašingtona ušao je u fazu otvorene razmene udara, a to je geopolitička realnost koju mala, energetski zavisna zemlja ne može da ignoriše.
U noći na četvrtak Iran je ispalio deset balističkih raketa na jordansku vazduhoplovnu bazu Azrak, za koju izveštaji navode da su je koristile američke snage. Jordanska protivvazdušna odbrana oborila je osam projektila, a Aman je saopštio da nije bilo ni žrtava ni materijalne štete. Odgovor Vašingtona stigao je istom merom i drugu noć zaredom: američke snage su za dva dana pogodile preko 170 iranskih meta, devedeset jedne i osamdeset druge noći, čime je udar prerastao u najširu kampanju protiv iranske infrastrukture u novijoj istoriji.
Bušer u dometu: rat je prešao crvenu liniju
Najosetljiviji trenutak nove eskalacije jeste podatak da je jedan američki projektil pogodio područje oko nuklearne elektrane Bušer, što je potvrdio zamenik guvernera te pokrajine. Nuklearno postrojenje na obali Persijskog zaliva decenijama je bilo prećutna crvena linija svih strana, tačka koju niko nije želeo da dodirne zbog opasnosti od radioaktivnog ispuštanja duž gusto naseljene obale. Sada je ta linija pređena, makar i po ivici kompleksa, i time je otvoreno pitanje na koje diplomatski kanali još nemaju odgovor.
Teheran je saopštio da je u napadima poginulo četrnaest ljudi, a sedamdeset osmoro ranjeno. Revolucionarna garda upozorila je da će američke baze širom regiona postati mete ukoliko se agresija ponovi, čime je pretnja proširena na saveznike Vašingtona od Zaliva do istočnog Mediterana. Predsednik Tramp je, sa druge strane, poručio da je memorandum o razumevanju sa Iranom, potpisan u junu radi smirivanja tenzija oko Hormuza, okončan, čime je nestao i poslednji formalni okvir koji je držao dve strane na distanci.
Šta pogađa Srbiju ako se Zaliv zapali?
Srbija nema vojsku u regionu ni interese u samom sukobu, ali ima izrazitu izloženost njegovim posledicama. Kroz Hormuz prolazi petina svetske nafte, i svaki dan zatvorenog ili ugroženog moreuza pomera cenu barela naviše, a za njom i cene na pumpama i u računima za grejanje. Srpski građani rade i u zemljama Zaliva, od Ujedinjenih Arapskih Emirata do Katara, pa svako širenje fronta nosi i pitanje njihove bezbednosti i evakuacije.
Postoji i diplomatski teret. Kao država koja pregovara o evropskoj perspektivi, Srbija će biti pod pritiskom da uskladi stav sa Briselom, dok istovremeno neguje ekonomske veze sa akterima koji na krizu gledaju drugačije. Visoka predstavnica EU već je pozvala na uzdržanost, ali multilateralizam se pokazao nemoćnim onog trenutka kada je prvi projektil pogodio okolinu Bušera.
Ako se moreuz Hormuz zaista zatvori, koliko dugo srpski budžet i domaćinstva mogu da izdrže cenu rata koji se vodi hiljadama kilometara daleko?
