SAD treći dan udaraju po Iranu, projektil pao kod nuklearke u Bušeru
Američka Centralna komanda izvela je novi petosatni talas udara širom juga Irana, a jedan projektil pao je na obod jedine iranske civilne nuklearke u Bušeru, na obali Persijskog zaliva.
- Američka Centralna komanda izvela je treći uzastopni talas udara po jugu Irana, operacija je trajala oko pet sati.
- Prema zameniku guvernera Bušera Ehsanu Džahanijanu, američki projektil pao je na obod jedine iranske civilne nuklearke.
- Pogođeni su Bušer, Čah Bahar, Džask, Konarak, Abu Musa i Bandar Abas, eksplozije prijavljene i na ostrvima Kiš i Kešm.
- Donald Tramp poručio je da se iranske sposobnosti razgrađuju, ali da je dogovor i dalje moguć.
Za Srbiju, čiji uvoz nafte i deo pomorske trgovine prolazi kroz širi region Persijskog zaliva, svaki novi udar po iranskoj obali nije samo daleka vest sa Bliskog istoka nego pitanje cene goriva i stabilnosti energetskih tokova u narednim nedeljama. Rat između Sjedinjenih Država i Irana ušao je u treći uzastopni dan, a najozbiljniji signal stigao je iz Bušera, gde je, prema iranskim vlastima, američki projektil pao na obod jedine civilne nuklearne elektrane u zemlji.
Američka Centralna komanda, CENTCOM, izvela je u noći na 14. jul novi talas udara koji je trajao oko pet sati i pogodio niz meta duž južne obale. Osim Bušera, na udaru su se našli Čah Bahar, Džask, Konarak, Abu Musa i Bandar Abas, dok su eksplozije prijavljene i na ostrvima Kiš i Kešm. Reč je o širenju operacije u odnosu na ranije izveštaje, kada su glavne mete bile Sirik i Bandar Abas.
Šta znači projektil pao na obod nuklearke u Bušeru?
Zamenik guvernera Bušera Ehsan Džahanijan saopštio je da je američki projektil pao na obod nuklearne elektrane, uz napomenu da za sada nije jasno da li je oštećeno samo postrojenje ili tek pojas oko njega. Bušer je jedina iranska civilna nuklearka i nalazi se na obali Persijskog zaliva, na potezu preko koga se odvija znatan deo svetskog transporta nafte, pa udar u neposrednoj blizini takvog objekta unosi novu dimenziju rizika u ionako zategnutu situaciju.
Sam podatak da se borbena dejstva približavaju nuklearnom postrojenju menja logiku eskalacije. Dok su prethodni talasi bili usmereni na vojne baze, luke i ribarska pristaništa, blizina Bušera otvara pitanje kako će Teheran tumačiti takav potez i da li će ga predstaviti kao prelazak crvene linije koji zahteva odgovor drugačijeg reda veličine. Iranske vlasti do sada su tvrdile da nema većih civilnih posledica, ali sama činjenica da se o nuklearki uopšte govori dovoljno je da podigne temperaturu svake diplomatske komunikacije.
Predsednik Donald Tramp poručio je da se iranske sposobnosti, kako je rekao, razgrađuju, ali je istovremeno ostavio otvorena vrata za pregovore, uz ocenu da je dogovor i dalje moguć. Zapretio je i udarom na planinu Pikakse, lokaciju koju Vašington sumnjiči da krije nuklearno nalazište, čime je jasno stavio do znanja da lista meta nije zatvorena.
Kako je Vašington obrazložio obnovu sukoba?
Tramp je obavestio Kongres da je sukob obnovljen zbog iranskih napada na trgovačke brodove u Ormuskom moreuzu, uz istovremeni prekid Memoranduma o razumevanju koji je regulisao deo ranijih odnosa. Ormuz je uska pomorska kapija kroz koju prolazi ogroman deo svetskog izvoza nafte, pa svaki napad na plovila kroz taj tesnac odmah postaje globalno pitanje, a ne bilateralni spor dve zemlje.
Sjedinjene Države ovakvu argumentaciju predstavljaju kao odbranu slobode plovidbe i zaštitu civilnih mornara, dok Teheran udare vidi kao agresiju na sopstvenu teritoriju. Između te dve čitanja nalazi se prostor u kome bi diplomatski kanal mogao da profunkcioniše, ali samo ako obe strane procene da je cena daljeg razaranja veća od cene ustupka. Za sada, treći dan udara pokazuje da takva procena još nije napravljena.
Da li će blizina nuklearke u Bušeru naterati Vašington i Teheran da potraže izlaz za pregovaračkim stolom, ili će upravo taj potez gurnuti sukob u još opasniju fazu?
