Devet meseci od primirja, Izrael drži skoro 70 odsto Gaze

Beograd, koji već godinama pokušava da održi ravnotežu između evropske perspektive i tradicionalnih veza sa arapskim svetom, pažljivo prati kako se primirje u Gazi, dogovoreno pod pokroviteljstvom Vašingtona, pretvara u zamrznuti sukob bez izgleda za brzo rešenje. Devet meseci pošto su oružja utihnula na papiru, izraelska vojska kontroliše skoro 70 odsto teritorije Pojasa Gaze, u odnosu na oko polovinu koliko je držala na startu duž linije razgraničenja poznate kao žuta linija. Za srpsku diplomatiju, koja se u multilateralnim telima uzdržava od jednostranih osuda, ovo je podsetnik da se ni najsvečanije potpisani sporazum ne sprovodi sam od sebe.

Prema palestinskom Ministarstvu zdravlja, od stupanja primirja na snagu u izraelskim udarima ubijeno je više od 1.000 ljudi, uz napade koji se ponavljaju gotovo svakodnevno. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu tvrdi da širenje vojnog prisustva nije kršenje dogovora, već deo plana korak po korak da se Hamas opkoli sa svih strana i primora na predaju. Palestinska strana taj potez opisuje kao otvoreno podrivanje sporazuma i pokušaj da se silom nametnu nove činjenice na terenu.

Žuta linija koja se neprestano pomera

Suština spora leži u tumačenju same linije razgraničenja. Kada je primirje sklopljeno u oktobru, izraelske snage povukle su se na dogovorene položaje koji su im ostavljali kontrolu nad približno polovinom teritorije. U mesecima koji su usledili, ta linija se pomerala dublje u Pojas, tako da danas izraelska vojska drži znatno veći deo, uključujući pojaseve uz granicu i ključne saobraćajnice. Netanjahu ovu ekspanziju predstavlja kao meru pritiska, dok Hamas i deo posrednika u njoj vide sistematsko urušavanje osnove na kojoj je dogovor uopšte počivao.

Politički okvir koji je trebalo da prevaziđe ovu logiku sile jeste plan američkog predsednika Donalda Trampa. On predviđa postepeno izraelsko povlačenje, uspostavljanje nove, tehnokratske uprave u Gazi i razoružanje Hamasa. Devet meseci kasnije, svaka od te tri komponente stoji u mestu. Povlačenja nema, nova uprava nije formirana, a Hamas nije položio oružje. Umesto toga, palestinski pokret je 6. jula najavio raspuštanje svoje civilne administracije, potez kojim pritisak za popunjavanje nastalog vakuuma prebacuje nazad na Izrael i na međunarodne aktere.

Za evropske kancelarije, koje su plan pozdravile kao redak diplomatski kanal ka smirivanju, zastoj je neugodan. Visoka predstavnica EU više puta je pozivala na doslednu primenu primirja, ali unija ostaje bez poluge kojom bi obavezala strane na povlačenje. Transatlantska veza tu pokazuje svoja ograničenja: bez odlučnog pritiska iz Vašingtona, evropski apeli ostaju deklarativni.

Šta zastoj u Gazi znači za evropsku diplomatiju?

Zamrznuti sukob u kojem jedna strana kontroliše sedam desetina teritorije, a druga raspušta sopstvenu upravu, predstavlja geopolitičku realnost koju Brisel teško može da ignoriše. Humanitarna situacija u Pojasu se pogoršava, a svaki novi udar dodatno komplikuje izglede za obnovu i za povratak raseljenih. Za Srbiju, koja svoju spoljnu politiku gradi na principu poštovanja teritorijalnog integriteta i uzdržanosti od nametanja rešenja silom, razvoj događaja u Gazi nije samo daleka vest sa Bliskog istoka, već test doslednosti principa koje i sama zaziva u sopstvenom susedstvu.

Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li iza Tramovog plana stoji politička volja da se sprovede, ili je reč o okviru koji postoji samo na papiru dok se linija na terenu pomera. Mislite li da posrednici mogu da nateraju obe strane da se vrate na oktobarske položaje, ili je primirje u Gazi već postalo trajno stanje bez mira?