Rat u Zalivu se rasplamsava: SAD pogodile oko 90 iranskih ciljeva
Vašington proglasio primirje mrtvim i izveo novi talas udara na iransku obalu, dok UN pomorska agencija odbacuje Teheranov pokušaj kontrole Hormuza, a cena nafte pritiska i srpski budžet.
- Američki Centralni komandni štab saopštio je da su njegove snage u sredu pogodile oko 90 iranskih vojnih ciljeva duž obale.
- Predsednik Tramp proglasio je primirje i memorandum s Teheranom okončanim, uz ocenu da je dogovor bio gubljenje vremena.
- Savet UN pomorske agencije usvojio je dokument kojim poziva države da odbace iranski pokušaj jednostrane kontrole nad Hormuzom.
- Bivši vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei sahranjen je u petak, 10. jula, u svetilištu Imama Reze u Mešhedu.
Kada kroz Hormuški moreuz prođe petina svetske nafte, onda se posledice svakog novog udara u Persijskom zalivu osete i na pumpama u Beogradu i Nišu, pa i u računicama srpskog budžeta koji zavisi od uvozne energije. Upravo zato eskalacija koju je Vašington pokrenuo ove sedmice nije daleka vest: američki Centralni komandni štab, poznatiji kao CENTCOM, saopštio je da su njegove snage u sredu pogodile oko 90 iranskih vojnih ciljeva, među kojima protivvazdušni sistemi, obalski nadzorni radari, skladišta raketa i dronova i pomorski kapaciteti raspoređeni duž iranske obale.
Meta udara, prema američkoj strani, jeste onesposobljavanje iranske sposobnosti da ugrozi plovidbu kroz moreuz, posle napada na tri broda 6. i 7. jula koji su prekinuli kratkotrajni predah u neprijateljstvima. Predsednik Donald Tramp istovremeno je proglasio primirje i memorandum sa Teheranom okončanim, oceniviši da je dogovor bio gubljenje vremena dok se udari nastavljaju. Time je i formalno pao aranžman koji je trebalo da vrati bezbednu plovidbu i otvori pregovore o iranskom nuklearnom programu.
Zašto je pao krhki sporazum?
Memorandum sklopljen prošlog meseca počivao je na jednostavnoj logici: Teheran garantuje slobodan prolaz kroz Hormuz, Vašington zauzvrat obustavlja udare i seda za pregovarački sto o nuklearnom dosijeu. Ta konstrukcija se urušila onog trenutka kada su iranske snage napale komercijalne brodove, čime je diplomatski kanal, umesto da se produbljuje, ostao bez sadržaja. Sada obe strane tvrde da druga gubi vreme, što je uobičajena retorika neposredno pred širu vojnu fazu.
Na simboličkoj ravni, kraj primirja poklopio se sa sahranom bivšeg vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, koji je u petak, 10. jula, sahranjen u svetilištu Imama Reze u Mešhedu, jednom od najsvetijih mesta šiitskog islama. Odlazak čoveka koji je decenijama definisao iransku državnu doktrinu dodatno je zaoštrio unutrašnju atmosferu u trenutku kada Teheran pokušava da projektuje snagu, a ne slabost. Novo iransko rukovodstvo tako ulazi u otvoreni sukob istovremeno noseći teret tranzicije na vrhu vlasti.
Ko kontroliše Hormuški moreuz?
Ključno pravno pitanje ovih dana jeste ko ima ovlašćenja nad saobraćajem kroz taj uski, ali za svetsku ekonomiju presudni prolaz. Savet Međunarodne pomorske organizacije, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, usvojio je dokument kojim poziva države članice da odbace iranski pokušaj nametanja suvereniteta i jednostrano formiranog tela za kontrolu saobraćaja kroz Hormuz. Poruka multilateralne zajednice jasna je: moreuz je međunarodni plovni put, a ne akvatorija pod kontrolom jedne države.
Uporedo sa vojnom eskalacijom, katarski posrednici u koordinaciji sa Vašingtonom razgovaraju sa iranskim zvaničnicima u pokušaju deeskalacije, što je za sada jedini otvoreni diplomatski kanal. Doha je već pokazala da može da posreduje u najosetljivijim dosijeima regiona, pa mnoge kancelarije u Evropi upravo od katarskog posredovanja očekuju eventualni izlaz. Za Srbiju, koja pažljivo balansira odnose sa svim akterima i oslanja se na uvoznu energiju, svaki dan produženog sukoba znači veći pritisak na cenu goriva i na spoljnotrgovinski bilans.
Da li će katarski kanal uspeti da zaustavi klizanje ka širem ratu, ili nas naredne nedelje čekaju nove kolone razarača u Zalivu i skuplja nafta na srpskim pumpama?
