Izrael na izbore 27. oktobra posle punog mandata vlade
Odbor Kneseta potvrdio je datum parlamentarnih izbora, prvi put od 1988. godine da se u Izraelu glasa nakon punog četvorogodišnjeg mandata, dok se saziv raspušta ove nedelje.
- Odbor Kneseta potvrdio je da će parlamentarni izbori u Izraelu biti održani 27. oktobra i da datum neće biti pomeran.
- Bira se 120 poslanika 26. Kneseta, a aktuelni saziv završava puni četvorogodišnji mandat 17. jula.
- Prvi put od 1988. godine izbori se u Izraelu održavaju posle punog mandata, a ne kao prevremeni.
Za Beograd, koji poslednjih godina pažljivo balansira između bliskih veza sa Izraelom i tradicionalne podrške palestinskoj strani na multilateralnim forumima, izraelski izborni kalendar nije udaljena tehnikalija. Odbor Kneseta potvrdio je u subotu da će parlamentarni izbori biti održani 27. oktobra, čime počinje kampanja koja će odrediti hoće li se izraelska spoljna politika prema Zapadnom Balkanu, priznanju Kosova i regionalnim energetskim projektima menjati ili nastaviti u dosadašnjem smeru.
Predsednik Odbora, poslanik Likuda Ofir Kac, saopštio je da je datum određen zakonom i da neće biti odlagan. Reč je o glasanju za 120 poslanika 26. Kneseta, dok aktuelni saziv završava svoj puni četvorogodišnji mandat 17. jula, kada se parlament formalno raspušta. Time se okončava jedan od retkih izraelskih saziva koji je istrajao ceo predviđeni period, u zemlji naviklijoj na prevremene izbore i kratkotrajne koalicije.
Zašto je ovaj datum toliko simboličan?
Poslednji put da su izraelski birači izašli na urne nakon punog mandata bila je 1988. godina. Od tada je Izrael prošao kroz niz prevremenih glasanja, raspada koalicija i političkih pat-pozicija, uključujući period u kojem se izlazilo na izbore i po nekoliko puta u razmaku od dve godine. Činjenica da je sadašnja vlada izdržala ceo mandat predstavlja svojevrstan zaokret u izraelskoj političkoj dinamici, bez obzira na duboke podele koje su obeležile protekle četiri godine.
Zanimljivo je da je 106 poslanika podržalo predlog za ranije izbore, brojka koja daleko premašuje potrebnu većinu za raspuštanje parlamenta. Ipak, vladajuća koalicija nije imala nameru da skrati sopstveni mandat, pa je izborni datum na kraju određen mehanizmom predviđenim zakonom, a ne političkim dogovorom o prevremenom glasanju. Taj detalj govori o računici vladajuće većine koja je procenila da joj vremenski okvir do jeseni ide u prilog.
Za posmatrače iz evropskih kancelarija, uključujući i one koje prate srpsku spoljnu politiku, izraelski izbori u oktobru poklapaju se sa osetljivim trenutkom u regionalnoj diplomatiji. Ishod glasanja odrediće sagovornika sa kojim će Brisel, Vašington, ali i Beograd nastaviti razgovore o bezbednosnoj saradnji i ekonomskim vezama.
Šta se menja za region i Srbiju?
Srbija sa Izraelom ima razvijene veze u oblasti odbrane, poljoprivredne tehnologije i turizma, a izraelski investitori prisutni su na domaćem tržištu nekretnina. Svaka promena vlade u Jerusalimu nosi potencijal za redefinisanje prioriteta, od kojih neki direktno dotiču srpske interese, poput izraelskog stava o statusu Kosova, pitanju oko kojeg je izraelska diplomatija istorijski bila suzdržana.
Naredna tri i po meseca biće ispunjena predizbornom kampanjom u kojoj će se prelamati pitanja bezbednosti, ekonomije i odnosa sa saveznicima. Kampanja koja formalno počinje raspuštanjem Kneseta 17. jula pokazaće da li će izraelski birači potvrditi dosadašnji kurs ili zatražiti promenu, u trenutku kada čitav Bliski istok ostaje u središtu globalne pažnje. Koliko će novi saziv izraelskog parlamenta uticati na položaj Srbije u složenoj bliskoistočnoj jednačini?
