Putnik skoro isisan kroz prozor: Rajaner sleteo u Solun
Prozor na Rajanerovom letu za Memingen odvalio se nekoliko minuta posle poletanja iz Soluna, a saputnici su unazad uvukli čoveka koga je delimično izvuklo kroz otvor.
- Rajanerov let FR1879 poleteo je iz Soluna oko 6:12 ujutru ka Memingenu u Nemačkoj kada se prozor odvalio.
- Avion je bio na oko 15.000 do 16.000 stopa kada se okrenuo nazad i prinudno sleteo u Solun.
- Prema iskazu saputnika, jednog putnika je delimično izvuklo kroz otvor, pa su ga ostali uvukli nazad u kabinu.
- Jedan putnik je po sletanju zatražio i dobio medicinsku pomoć, a uzrok Rajaner još nije zvanično potvrdio.
Scena koja je za nekoliko sati obišla regionalne portale ima i beogradsku dimenziju, jer se, prema pisanju medija u regionu, među putnicima za koje se navodi da su najbliže sedeli razbijenom prozoru našao i državljanin Srbije, čime je jedan tehnički kvar niskotarifnog prevoznika postao priča koja se čita i u Beogradu. Rajanerov let FR1879 poleteo je iz Soluna u petak oko 6:12 ujutru, sa odredištem u bavarskom Memingenu, kada se, samo nekoliko minuta posle poletanja, prozor u putničkoj kabini odvalio i pretvorio rutinski jutarnji let u vazduhoplovni incident koji sada ispituju regulatori sa obe strane Atlantika.
Prema iskazima saputnika, jednog putnika je iznenadna dekompresija delimično izvukla kroz nastali otvor, pre nego što su ga ljudi u susednim redovima i članovi posade uspeli da uvuku nazad u kabinu. Za putnike koji lete najjeftinijim linijama unutar Evrope, a to su milioni ljudi godišnje, ovakav prizor razbija utisak da je odvaljivanje prozora na visini od nekoliko hiljada metara nešto što pripada isključivo domenu filmske fikcije.
Minut posle poletanja, prasak pa dekompresija
Avion je, prema dostupnim podacima, bio na visini od oko 15.000 do 16.000 stopa kada je posada donela odluku da prekine let i vrati mašinu ka aerodromu iz kojeg je poletela. Prinudno sletanje u Solun proteklo je bez daljih komplikacija, a po dolasku na tlo jedan putnik je zatražio i dobio medicinsku pomoć. Grčki mediji navode da je deo motora otpao i oštetio prozor, ali Rajaner do sada nije zvanično potvrdio šta je bio neposredni uzrok kvara, što je uobičajeno u ranoj fazi svake ozbiljne vazduhoplovne istrage.
Ono što ovaj slučaj čini značajnim nije samo dramatičnost pojedinačnih trenutaka, već činjenica da se radi o modelu Boeing 737, jednom od najrasprostranjenijih putničkih aviona u evropskom vazdušnom prostoru. Kada se struktura kabine naruši na letu koji svakodnevno povezuje desetine gradova, pitanje prestaje da bude lokalno i postaje sistemsko, jer se isti tip letelice u tom trenutku nalazi u vazduhu iznad čitavog kontinenta.
Da li niskotarifni model plaća cenu na bezbednosti?
Za srpsku i regionalnu publiku, koja Rajaner i slične prevoznike koristi kao glavni kanal za odlazak na rad i odmor u Zapadnu Evropu, najvažnije pitanje je da li se ovakvi incidenti mogu tumačiti kao izolovani kvar ili kao znak dubljeg pritiska na održavanje flote. Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja i nadležni organi po pravilu u ovakvim slučajevima pokreću proveru, a njihov nalaz odrediće da li je reč o pojedinačnoj grešci ili o problemu koji zahteva širu intervenciju na nivou tipa aviona.
Do zvaničnog izveštaja, putnici ostaju sa slikom čoveka koga su saputnici doslovno držali da ne bi bio odnet kroz otvor, i sa neprijatnim podsećanjem da razlika između rutinskog i kobnog leta ponekad zavisi od toga da li je vezan sigurnosni pojas. Rajaner je saopštio da je let bezbedno vraćen, ali dok se ne utvrdi uzrok, ostaje otvoreno koliko je ova nesreća bila blizu mnogo težeg ishoda.
Da li biste posle ovakvog snimka drugačije razmišljali o tome koji sedište birate u niskotarifnom avionu?
