Ostaci cara Samuila iz Soluna 3. oktobra idu u Bugarsku

Grčka će u subotu, 3. oktobra, u Solunu predati Bugarskoj ostatke koji se pripisuju caru Samuilu, a vest o tome ponovo otvara raspravu u Severnoj Makedoniji, susedu Srbije, gde se Samuilova država tumači drugačije nego u Sofiji. Datum i tok primopredaje objavio je bugarski premijer Rumen Radev, pred sednicu vlade.

Radev je najavio sopstveno učešće u ceremoniji, a njegove reči su na makedonski preveli mediji u Skoplju:

U subotu, 3. oktobra, ujutru, biću u Muzeju vizantijske kulture u Solunu, gde će, na ceremoniji koju organizuje premijer Grčke, posmrtni ostaci cara Samuila zvanično biti predati bugarskoj državi.

Prema prevodu portala Republika, Radev je naglasio da je to ishod intenzivnih pregovora Bugarske i Grčke.

Kako će izgledati primopredaja

Po najavi, ostaci će vojnim avionom „Spartan” biti preneti u Sofiju. Radev je građane pozvao da se istog dana u 12.30 okupe na trgu „Knez Aleksandar I Batenberg”, odakle kreće povorka do crkve Sveta Sofija, gde će ostaci biti položeni u poseban sarkofag. „Potom ćemo ga, zajedno u povorci, ispratiti do Svete Sofije na njegovo poslednje putovanje”, dodao je Radev.

Sporazum još nije potpisan. Bugarska vlada treba da odobri njegov tekst i ovlasti ministra kulture da ga potpiše sa grčkim kolegom. Dokument predviđa i uzajamnu predaju istorijskih, verskih i kulturnih predmeta i relikvija, a portal Skopje1 navodi da se uz ostatke Samuila predaju i ostaci iz još dva sarkofaga, među njima cara Gavrila Radomira i drugih članova carske porodice.

Grčki portali ePolitical.gr i Dete.gr javljaju da je za predaju bila potrebna saglasnost Grčke pravoslavne crkve, koja je sada dobijena. Prema grčkim medijima, Atina je pitanje godinama vezivala i za sopstvene zahteve za vraćanje crkvenih relikvija, rukopisa i drugih kulturnih dobara odnetih iz manastira u severnoj Grčkoj tokom dva svetska rata.

Šta se zna o ostacima?

Ostatke je 1969. otkrio grčki arheolog Nikolaos Mucopulos pri iskopavanjima bazilike Svetog Ahila, na istoimenom ostrvu u Malom Prespanskom jezeru, na teritoriji današnje Grčke. Mucopulos je jednu od grobnica povezao sa Samuilom, koji je umro 1014. godine, a grčki arheološki izvori i danas navode da se njegovo pogrebno mesto verovatno nalazilo u desnoj lađi bazilike. Od 2014. ostaci se čuvaju u Muzeju vizantijske kulture u Solunu.

Bugarsko ministarstvo spoljnih poslova identifikaciju zasniva na položaju groba, pogrebnom kontekstu i antropološkim podacima, za koje tvrdi da se poklapaju sa srednjovekovnim hronikama. Radev je ocenio da napori za povratak traju šest decenija i da je dogovor istorijski trenutak za Bugarsku.

Pitanje nije novo. Bugarski predsednik Rosen Plevneliev odao je 2014. počast ostacima u solunskom muzeju, a godinu dana kasnije javno je poručio da Bugarska treba da nastavi da traži njihov prenos u zemlju. Na visokom političkom nivou tema je vraćena 2022, za vlade Kirila Petkova, u vreme kada su Sofija i Atina jačale saradnju u energetici, infrastrukturi, logistici i lukama.

Zašto je tema osetljiva u Skoplju?

U Severnoj Makedoniji Samuilo je predmet različitih istorijskih tumačenja, jer je njegova država imala središte na teritoriji današnje severnomakedonske države. Pitanje je razmatrala i Zajednička multidisciplinarna stručna komisija Skoplja i Sofije za istorijska i obrazovna pitanja. U njenoj zvanično objavljenoj preporuci Samuilo je opisan kao vladar velike srednjovekovne države koju „većina savremene istorijske nauke smatra Bugarskim carstvom sa centrom na teritoriji današnje Republike Severne Makedonije”, a njegova sudbina kao simbol zajedničke istorije dveju zemalja.

Za makedonsku javnost predaja ostataka u Sofiju zato nije samo logistička operacija. Povorka u bugarskoj prestonici i saopštenje da se Samuilo vraća „bugarskoj državi” dolaze u trenutku kada se o njegovom nasleđu u Skoplju i Sofiji i dalje govori različitim jezikom. Ceremonija u Solunu zakazana je za jutro 3. oktobra, a doček u Sofiji za 12.30 istog dana.