Iran udario baze SAD u Kuvajtu, Bahreinu i Jordanu

Rat između Irana i Sjedinjenih Država sinoć je prešao granicu koja Srbiju pogađa neposrednije nego bilo koja diplomatska nota: iranski projektili i dronovi prvi put su masovno pali na američke baze u zalivskim državama, a tržišta su na svaki novi udar u blizini Ormuskog moreuza odgovorila skokom cene nafte, sirovine od koje zavisi svaka pumpa i svaka fabrika u Srbiji. Teheran je saopštio da je ciljao Patriot sisteme i radarske stanice u Kuvajtu i Bahreinu, čime je konflikt izašao iz okvira dvostranog obračuna i uvukao u sebe monarhije Zaliva koje su decenijama gradile status stabilnih partnera Zapada.

Zalivske prestonice pod projektilima

Kuvajt je, prema zvaničnim navodima, presreo četiri krstareće rakete i dvadeset jedan dron lansiran sa iranske teritorije, dok je Jordan oborio osam raketa čija je meta bila vazduhoplovna baza al-Azrak, jedno od uporišta koje američke snage koriste za operacije u regionu. Bahrein, sedište Pete flote američke mornarice, ostao je u središtu iranske kampanje usmerene na protivvazdušnu odbranu, što je saudijske i emiratske kancelarije nateralo da preispitaju sopstvene sisteme rane najave.

Vašington nije čekao. Novi talas američkih udara pogodio je Bandar Abas i ostrvo Veliki Tunb kod Ormuza, a američke snage su raketama Helfajer onesposobile iranski tanker M/T Belma dok je pokušavao da doplovi do naftnog terminala na ostrvu Karg, čvorišta preko kojeg Iran izvozi najveći deo svoje sirove nafte. Iransko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je od početka nove runde borbi poginulo najmanje trideset pet ljudi, a da je više od tri stotine povređeno.

Eskalacija je stigla manje od mesec dana pošto je 17. juna potpisano produženje krhkog primirja, dogovora za koji su evropske kancelarije tvrdile da otvara diplomatski kanal ka trajnijem smirivanju. Visoka predstavnica Evropske unije i ranije je upozoravala da bez garancija za slobodnu plovidbu kroz Ormuz nijedan sporazum neće izdržati, a upravo je moreuz ponovo postao žarište u kojem se prelamaju vojni potezi i cena energije.

Zašto Ormuz odlučuje cenu goriva u Srbiji?

Kroz Ormuski moreuz prolazi petina svetske trgovine naftom, pa svaki napad na tanker ili terminal u tom pojasu podiže premiju rizika koju kupci plaćaju, uključujući i rafinerije koje snabdevaju srpsko tržište. Za zemlju koja nema izlaz na more i uvozi najveći deo nafte, produženi sukob u Zalivu znači skuplji transport, veće troškove osiguranja brodova i pritisak na dinar preko uvozne inflacije, dakle posledice koje se osete na kasi, a ne samo u vestima iz Teherana.

Geopolitička realnost je da se ravnoteža na Bliskom istoku ne urušava naglo, nego u talasima, a svaki talas ostavlja region bliže tački iz koje povratka nema. Srpska diplomatija, koja tradicionalno neguje odnose i sa Vašingtonom i sa državama Zaliva, naći će se pred pitanjem koliko dugo može da ostane po strani dok se transatlantska veza i energetska sigurnost testiraju u istom potezu.

Da li će Srbija na vreme pripremiti rezerve goriva i budžet za scenario u kojem rat na Bliskom istoku potraje mesecima?