Najveći raketni napad na Kijev: ima mrtvih, nestalo Patriota

Rusija je u noći na nedelju izvela najmasovniji balistički raketni napad na Kijev od početka rata, a to je potez koji Beograd ne može da posmatra kao daleku vest. Srbija ostaje jedina zemlja u evropskom okruženju koja nije uvela sankcioni režim prema Moskvi, pa svaka eskalacija na ukrajinskom frontu dodatno zaoštrava pitanje koje Brisel postavlja na svakom koraku evropske perspektive. U napadu je, prema prvim podacima, poginula najmanje jedna osoba, dok je oko šesnaest ljudi povređeno u više gradskih opština.

Novina nije samo obim udara, već ruska taktika. Umesto dosadašnjih rojeva jeftinih dronova, Kremlj je ovog puta oslonac stavio na balističke rakete, projektile koji lete visoko i pogađaju za nekoliko minuta. Upravo tu leži geopolitička realnost koja menja odnos snaga: dron ukrajinska protivvazdušna odbrana obara relativno lako, balističku raketu presreće gotovo isključivo američki sistem Patriot, a njega u Kijevu ponestaje.

Zašto je Kijev ostao bez odbrane?

Ukrajinska protivvazdušna odbrana i dalje ruši veliki broj dronova i krstarećih raketa, ali za balističke pretnje nedostaje presretača. Zalihe projektila za Patriot sisteme tanje se brže nego što stižu nove isporuke, a bez njih glavni grad ostaje izložen upravo onoj vrsti naoružanja koju je Moskva sada gurnula u prvi plan. Predsednik Volodimir Zelenski ponovio je da je zaštita od balističkih raketa trenutno apsolutni prioritet, jer, kako je naveo, presretači doslovno spasavaju živote svakog dana.

Za Srbiju i region ova nestašica nije apstraktna. Ukrajinska ranjivost pomera raspravu u zapadnim kancelarijama ka ubrzanoj proizvodnji i isporuci sistema, a svaki novi transfer oružja produbljuje jaz između Vašingtona i Kremlja koji Beograd godinama pokušava da premosti diplomatskim kanalom, sve teže i sa sve manje manevarskog prostora.

Odgovor Kijeva stigao je brzo i asimetrično. Ukrajinske snage pogodile su tri tankera ruske takozvane flote iz senke u Crnom moru, mreže starih brodova kojima Moskva zaobilazi naftne sankcije, kao i naftna skladišta na jugozapadu Rusije. Zelenski je saopštio da su ukrajinski dronovi gađali i logističke centre u blizini Moskve, u kojima se, prema njegovim rečima, čuvaju navigaciona oprema i komponente za proizvodnju dronova. Poruka je nedvosmislena: rat se seli sa ukrajinskog neba na rusku logistiku i izvozne rute.

Protesti u zaleđu fronta

Dok rakete padaju na prestonicu, u samom Kijevu traje i unutrašnja politička drama. Treći dan zaredom građani izlaze na ulice, a demonstranti traže povratak smenjenog ministra odbrane i smenu vrhovnog komandanta oružanih snaga, generala Oleksandra Sirskog. Reč je o retkom prizoru javnog nezadovoljstva u zemlji pod vojnim stanjem, gde je kritika vrha tokom rata dugo bila potisnuta u drugi plan.

Kombinacija spoljnog pritiska i unutrašnjih tenzija stavlja ukrajinsko rukovodstvo pred dvostruki ispit. Moskva očigledno računa da će nestašica presretača i zamor stanovništva učiniti ono što tri godine rata nisu, a odgovor Kijeva pokazuje da Ukrajina nema nameru da čeka skloništa dok se protivnik reorganizuje. Ostaje otvoreno pitanje koliko dugo prestonica može da izdrži balističke talase bez punih zaliha Patriota, i da li će Zapad na vreme popuniti taj procep. Šta mislite, može li Kijev da odbrani nebo bez novih američkih presretača?