Tramp uveo carine od 50 odsto na niz kanadskih proizvoda
Predsednik SAD potpisao tri proklamacije po retko korišćenom članu 338 Zakona o carinama iz 1930. i uveo dodatnih 50 odsto dažbina na kanadsku robu, od vina do cementa.
- Tramp je potpisao tri predsedničke proklamacije po retko korišćenom članu 338 Zakona o carinama iz 1930.
- Svaka uvodi dažbinu od 50 odsto na različit set kanadske robe, od vina i hokejaških palica do cementa.
- Mere stupaju na snagu 30 dana od potpisivanja.
- Samo dve zemlje, Kina i Kanada, uzvratile su carinama umesto da pregovaraju; nafta je poskupela, berze u padu.
Odluka doneta u Vašingtonu ovog utorka za Srbiju nije udaljena epizoda severnoameričkog spora, jer svaki novi krug protekcionizma najveće svetske ekonomije menja cenu novca, nafte i kapitala na tržištima na koja se srpska privreda oslanja preko evropskog lanca snabdevanja. Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp potpisao je tri predsedničke proklamacije kojima uvodi dodatnih 50 odsto carina na širok spisak kanadskih proizvoda, pozivajući se na retko korišćeni član 338 Zakona o carinama iz 1930. godine, propis koji predsedniku daje ovlašćenje da kazni zemlje za koje smatra da diskriminišu američku robu.
Svaka od tri proklamacije obuhvata drugačiji set proizvoda, tako da se nova dažbina od 50 odsto proteže od vina, preko hokejaških palica, do cementa, čime se pogađaju i poljoprivreda i teška industrija severnog suseda. Bela kuća u obrazloženju navodi navodni diskriminatorski tretman američkih proizvoda i industrija, pre svega automobila, alkohola i mlečnih proizvoda, kao osnov za primenu mere. Carine stupaju na snagu 30 dana od potpisivanja, što ostavlja uzak prostor za pregovore pre nego što nove stope počnu da važe.
Zašto Vašington poseže za zakonom iz 1930. godine
Član 338 Zakona o carinama iz 1930. decenijama je bio uspavan instrument, osmišljen u eri Velike depresije da predsedniku pruži polugu protiv trgovinske diskriminacije, a njegovo aktiviranje danas označava povratak Trampovog carinskog manira iz prethodnog mandata. Za razliku od sporazuma koji se dogovaraju kroz multilateralne kanale, proklamacija je jednostrani akt izvršne vlasti, pa Kanada dobija dodatnih trideset dana da odgovori, ali bez garancije da će Vašington sesti za sto.
Ono što ovu epizodu izdvaja jeste činjenica da su, prema dostupnim podacima, samo dve zemlje odlučile da Trampu uzvrate sopstvenim carinama umesto da traže pregovarački izlaz, Kina i Kanada. Takav rasplet potvrđuje da se najveći trgovinski partneri Sjedinjenih Država različito postavljaju prema pritisku iz Bele kuće, dok većina bira diplomatski kanal, a Otava i Peking eskalaciju. Za evropske prestonice, koje pomno prate svaki potez, poruka je jasna: sankcioni i carinski instrumenti ponovo postaju prvo, a ne poslednje sredstvo američke spoljne trgovine.
Kako mere pogađaju tržišta i evropsku perspektivu
Reakcija tržišta bila je trenutna, jer je cena nafte porasla na pretnje novim trgovinskim ratom, a akcije na berzama zabeležile su pad, što pokazuje da investitori procenjuju da bi produženi sukob mogao da uspori globalni rast. Poskupljenje energenata i nervoza na berzama ne zaustavljaju se na granicama Severne Amerike, već se prelivaju na evropsko tržište kapitala, na kurs evra i na cenu uvoza za zemlje koje, poput Srbije, kupuju energiju i sirovine u sistemu vezanom za dolar i evro.
Za Srbiju, koja svoju spoljnotrgovinsku sudbinu vezuje za evropsku perspektivu i za stabilnost lanaca snabdevanja unutar Evropske unije, svaki poremećaj u transatlantskoj trgovini nosi posrednu cenu, od skupljeg uvoza opreme do opreznijeg ponašanja stranih investitora. Geopolitička realnost je da se odluke donete za radnim stolom u Beloj kući mere i u Beogradu, jer poskupljenje nafte i pad berzi ne pitaju za pasoš. Da li će Otava u narednih trideset dana potražiti kompromis ili će trgovinski rat dobiti novu frontu, i koliko će taj rasplet koštati potrošače na Starom kontinentu?
