Tramp sprema nove carine: na udaru 60 zemalja pred istek
Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD saslušava svedočenja o carinama vezanim za prinudni rad, dok Bela kuća žuri da uvede trajne dažbine pre nego što privremena carina istekne 24. jula.
- Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD tri dana, od 7. do 9. jula, saslušava svedočenja o novim carinama vezanim za prinudni rad.
- Predložene su trajne dažbine od 10 do 12,5 odsto na uvoznu robu iz 60 trgovinskih partnera.
- Privremena globalna carina od 10 odsto ističe 24. jula, pa administracija žuri da je zameni trajnim merama.
- Senator Ron Vajden ocenio je da su carine loše osmišljene za borbu protiv prinudnog rada.
Za srpske izvoznike koji na američko tržište plasiraju robu preko dobavljačkih lanaca u Evropskoj uniji, potez Vašingtona nije daleka vest: svaka nova carinska barijera na 60 zemalja menja cenu ulaza na najveće svetsko tržište i preoblikuje pravila igre kojih se Beograd, kao kandidat za članstvo u EU, mora pridržavati kroz usklađivanje trgovinske politike. Kancelarija trgovinskog predstavnika Sjedinjenih Država ove nedelje je otvorila trodnevno saslušanje o dažbinama koje bi trebalo da pogode uvoz iz čak šezdeset trgovinskih partnera, uz obrazloženje da te zemlje nedovoljno primenjuju zabrane prinudnog rada.
Saslušanje, koje traje od 7. do 9. jula u Vašingtonu, okupilo je desetine učesnika, od predstavnika vlasti do industrijskih udruženja, koji svedoče za i protiv predloženih mera. Kancelarija trgovinskog predstavnika predlaže dažbine u rasponu od 10 do 12,5 odsto na uvoznu robu, oslanjajući se na Sekciju 301 Zakona o trgovini, isti pravni instrument koji je Vašington ranije koristio u trgovinskom sporu sa Pekingom.
Zašto administracija žuri pre 24. jula?
Odgovor leži u kalendaru. Privremena globalna carina od 10 odsto, uvedena ranije ove godine, ističe 24. jula, a Bela kuća nastoji da je ne izgubi nego da je pretvori u trajni mehanizam. Istrage o prinudnom radu služe kao pravni okvir kojim bi administracija vratila carinske nivoe uspostavljene ranijim vanrednim uredbama, ovoga puta na osnovu koji je teže osporiti pred sudovima nego pozivanje na vanredno stanje.
Predloženi model nije klasična kaznena tarifa uperena protiv jedne zemlje, već širok potez koji istovremeno obuhvata šezdeset partnera. Time se menja sama logika američke trgovinske politike: umesto ciljanih pregovora slučaj po slučaj, Vašington uvodi horizontalnu meru koja pritiska ceo krug trgovinskih odnosa. Za multilateralni trgovinski poredak, na koji se oslanja i srpska privreda, to je tektonski pomak čije se posledice tek naziru u dobavljačkim lancima.
Ko se protivi carinama
Otpor ne dolazi samo od pogođenih zemalja. Senator Ron Vajden, jedan od najuticajnijih glasova u Kongresu kada je reč o trgovini, ocenio je da su predložene carine loše osmišljene za borbu protiv prinudnog rada i da promašuju stvarni cilj. Njegova primedba otvara pitanje da li je zaštita radničkih prava iskren motiv ili tek pravni paravan za obnavljanje carinskog zida koji je bio srž Trampove ekonomske agende.
Industrijska udruženja upozoravaju da bi dažbine podigle cene za američke uvoznike i potrošače, dok zagovornici tvrde da slaba primena zabrana prinudnog rada nepravedno opterećuje američku privredu. Kancelarija trgovinskog predstavnika sada ima zadatak da odmeri ta svedočenja i predloži konačan oblik mera pre nego što privremena carina istekne, u trci sa rokom koji ostavlja malo prostora za pažljivo odmeravanje.
Da li će Vašington uspeti da carinski zid od 10 do 12,5 odsto pretvori u trajno pravilo, i kako će to osetiti srpski izvoznici koji posluju preko evropskih lanaca?
