Vašington i Rijad potpisali nuklearni sporazum
Trampova administracija i Saudijska Arabija objavile su sporazum o nuklearnoj saradnji koji Rijadu ostavlja put ka obogaćivanju uranijuma, bez uslova normalizacije sa Izraelom, što uznemirava Tel Aviv i prestonice Zaliva.
- SAD i Saudijska Arabija objavile su 22. jula sporazum o civilnoj nuklearnoj saradnji, koji Trampova administracija naziva istorijskim.
- Prema izveštajima, dokument Rijadu ostavlja mogućnost obogaćivanja uranijuma i ne uslovljava se normalizacijom odnosa sa Izraelom.
- Administracija najavljuje da će tražiti odobrenje Kongresa; sporazum je izazvao zabrinutost u Izraelu.
- Objavljen je usred američkih udara na Iran, uz razgovore o odbrambenoj saradnji i energetici među zemljama Zaliva.
Za Beograd, koji na Zaliv gleda kao na izvor investicija i energetskog kapitala, svaki pomak u odnosu snaga na Bliskom istoku ima direktnu cenu, i zato objava nuklearnog sporazuma između Vašingtona i Rijada nije daleka vest. Sjedinjene Američke Države i Saudijska Arabija saopštile su 22. jula da su postigle sporazum o civilnoj nuklearnoj saradnji, potez koji Trampova administracija predstavlja kao istorijski iskorak, a deo stručne javnosti kao otvaranje vrata novoj trci u regionu na koji se oslanja i deo srpske spoljne trgovine.
Sporazum je objavljen u trenutku kada američka avijacija izvodi udare na Iran, pa se civilna nuklearna saradnja sa Rijadom čita i kao geopolitička poruka, a ne samo kao energetski aranžman. Bela kuća tvrdi da dokument jača globalne standarde neproliferacije i otvara radna mesta u američkoj industriji, dok kritičari upozoravaju da uslovi ostavljaju previše prostora za dvostruku namenu tehnologije.
Zašto je ovaj sporazum drugačiji od ranijih pokušaja?
Ključna razlika u odnosu na ranije nacrte, prema izveštajima, jeste da dokument Rijadu ostavlja mogućnost obogaćivanja uranijuma na sopstvenoj teritoriji. Upravo je taj element godinama bio prepreka, jer obogaćivanje predstavlja tačku u kojoj se civilni i vojni nuklearni program tehnički najviše približavaju. Saudijska strana je ranije odbijala da potpiše takozvani zlatni standard, sporazum koji bi joj zabranio obogaćivanje i preradu, a sada je, po svemu sudeći, dobila fleksibilniji okvir.
Druga bitna promena tiče se politike. Raniji američki pristup vezivao je nuklearnu saradnju sa Rijadom za normalizaciju odnosa sa Izraelom. Prema onome što je do sada saopšteno, aktuelni sporazum tu vezu ne postavlja kao uslov. Time se menja logika koja je decenijama oblikovala američku diplomatiju u regionu, po kojoj su najkrupniji ustupci Rijadu bili rezervisani za trenutak priznanja Izraela. Odvajanje ta dva pitanja daje Saudijskoj Arabiji ono što je tražila, a Vašingtonu ostavlja otvoreno pitanje šta dobija zauzvrat.
Administracija najavljuje da će sporazum poslati Kongresu na odobrenje, što znači da poslednja reč još nije izrečena. U američkom zakonodavnom telu odavno postoji dvostranačka rezerva prema prodaji osetljive nuklearne tehnologije Rijadu, pa je moguće da će konačni tekst biti dodatno uslovljen.
Kako će reagovati Izrael i susedi u Zalivu?
Izrael je već izrazio zabrinutost. Za Tel Aviv je svaki scenario u kome regionalni rival dobija kapacitet za obogaćivanje uranijuma bezbednosno pitanje prvog reda, tim pre što se sporazum objavljuje bez ikakvog izraelskog ustupka zauzvrat. Zabrinutost nije samo simbolična: ona pokreće pitanje da li će i druge sile u regionu tražiti isti tretman.
Sporazum je najavljen uporedo sa razgovorima o regionalnoj stabilnosti, odbrambenoj saradnji i energetici među zemljama Zaliva, što pokazuje da Vašington nuklearnu saradnju vidi kao deo šireg preuređenja odnosa sa Rijadom. Za posmatrače iz Evrope, uključujući i one u Beogradu koji prate energetske tokove, otvara se pitanje da li se gradi predvidiv okvir saradnje ili se postavlja temelj za novo nadmetanje. Da li Vašington obogaćivanjem uranijuma u Rijadu kupuje stabilnost ili je unapred plaća sledećom krizom?
