Vašington i Teheran blizu nuklearnog dogovora, Iran predaje obogaćeni uranijum

Vašington je u poslednjih sedam dana ozvaničio diplomatsku poziciju koja bi mogla da privede kraju nuklearnu krizu sa Iranom, sa direktnom posledicom u stabilizaciji cene nafte na svetskom tržištu: predsednik Donald Tramp izjavio je da je sporazum sa Teheranom „uglavnom ispregovaran“, a iranske diplomatske strukture u načelu prihvataju predaju zaliha visoko obogaćenog uranijuma. Detalji sprovođenja, kako navodi Tajms ov Izrael, biće finalizovani uz arbitražu pet regionalnih aktera: Turske, Pakistana, Jordana, Egipta i Zalivskih zemalja, što je formula bez presedana u dosadašnjim pokušajima sporazuma o iranskom nuklearnom programu.

Za Srbiju, koja je veliki uvoznik energenata i zavisi od stabilnosti svetskih cena, eventualno smirivanje sukoba sa Iranom dovelo bi do trenutnog rasterećenja kursa benzina i dizela na pumpama. Iranski izvoz nafte, pre februarskog rata sa Sjedinjenim Državama na nivou od 1,3 miliona barela dnevno, mogao bi se postepeno vratiti na svetsko tržište, što bi po analizama beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu spustilo cenu sirove nafte u trećem kvartalu za pet do osam dolara po barelu. Indirektno bi to umanjilo pritisak na fiskalni okvir koji Beograd treba da dostavi Briselu u oktobarskom semestralnom paketu.

Tramp je u petak, na konferenciji za novinare u Beloj kući, izjavio da preostaju samo „tehnička pitanja“ i da očekuje saopštenje u sledećih nekoliko nedelja. Sa iranske strane, agencija Mehr je objavila kraće saopštenje portparola Ministarstva spoljnih poslova Esmaila Bagaija o tome da je „okvir dogovora postignut, ali da konkretni modaliteti ostaju otvoreni“. To je manje od javne afirmacije koju je sa američke strane dao Tramp, ali ipak prvi javni signal iz Teherana koji ne odbacuje sporazum.

Sukob koji je iznudio dogovor

Sukob između Sjedinjenih Država i Irana, koji je Tramp pokrenuo 28. februara bez prethodnog odobrenja Kongresa, doveo je do tromesečnih razmena udara po iranskim nuklearnim postrojenjima u Natanzu i Fordou, kao i po vojnim bazama u Iraku i Siriji koje su koristile snage povezane sa Teheranom. Pritisak na potpunu obustavu, prema izveštajima američkog Atlantic Council-a, došao je iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su procenili da dalja eskalacija direktno ugrožava njihov sopstveni naftni izvoz kroz Hormuški moreuz.

Suzan Mahoni, viša saradnica Brukingsa za politiku Bliskog istoka, ocenila je u analizi objavljenoj 21. maja da je Tramp „dobio sporazum, ali pod uslovima koje će morati pažljivo da prodaje kongresnoj većini koja je već pokazala umor od rata“. Po njenim procenama, ključno pitanje nije obogaćeni uranijum, već režim verifikacije: Iran odbija inspekcije Međunarodne agencije za atomsku energiju u režimu „bilo gde, bilo kada“, dok Vašington zahteva pristup koji uključuje vojne lokacije.

Bagdad, Damask i Bejrut prate iz druge linije

Iz Bagdada, ministar spoljnih poslova Fuad Husein izjavio je za list Al-Sabah da iračka vlada „pozdravlja svaki korak koji vraća stabilnost regiona“, ali da Bagdad insistira da bilo koji sporazum o iranskom nuklearnom programu uključi i obavezu Teherana da prekine podršku oružanim grupama na iračkom tlu. Sa sirijske strane, predsednik prelazne vlade Ahmed al-Šara nije se javno oglasio, ali je Ministarstvo spoljnih poslova u Damasku potvrdilo da je tema pomenuta u razgovoru sirijskog ministra spoljnih poslova Asada al-Šaibanija sa državnim sekretarom Sjedinjenih Država Markom Rubijem 15. maja u Antaliji.

Iz Bejruta, predsednik vlade Navaf Salam izjavio je da bi „svako smanjenje regionalnih tenzija direktno pomoglo libanonskom oporavku“, posebno u kontekstu povratka raseljenih osoba u južni Liban. To je signal da Bejrut očekuje da eventualni sporazum sa Iranom obuhvati i deeskalaciju na granici prema Izraelu, gde je Hezbolah u protekloj godini smanjio operativne kapacitete, ali ne i prisustvo.

Iz Tel Aviva, izrael­ski izvori prenose da deo bezbednosnih struktura ostaje skeptičan i da se pripremaju scenariji za samostalan udar ako se proces verifikacije pokaže nedovoljnim. Hareca, prenoseći izveštaj koji se poziva na više bezbednosnih izvora, navodi da je vojni vrh u Tel Avivu otkazao slobodne vikende, što se u izraelskim okvirima čita kao spremnost na vojnu akciju u kratkom roku.

Sledeći formalni datum jeste sastanak Saveta guvernera Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču, zakazan za 8. jun, na kojem se očekuje obraćanje generalnog direktora Rafaela Grosija o trenutnom statusu inspekcija u iranskim postrojenjima.