Iran gađao Jordan, bljeskovi vidljivi iz Eilata, 11. noć
Teheran je prvi put raketama gađao Jordan, a bljeskovi presretanja bili su vidljivi iz izraelskog Eilata, u jedanaestoj uzastopnoj noći američkih udara na iranske gradove.
- Iran je 22. jula prvi put raketama gađao Jordan, a bljeskovi presretanja bili su vidljivi iz izraelskog grada Eilata.
- Reč je o 11. uzastopnoj noći američkih udara na Iran, uz eksplozije prijavljene u gradovima Sirik, Ahvaz i Bušer.
- Iranski zvaničnici zapretili su odgovorom po principu oko za oko i udarima na infrastrukturu u Persijskom zalivu.
- Državni sekretar Marko Rubio poručio je da su SAD otvorene za pregovore, ali da Teheran nije ozbiljan.
Za zemlju koja svaki litar goriva i svaki kubik gasa plaća po ceni koju određuje nervoza na svetskom tržištu energije, širenje rata na Bliskom istoku nije udaljena vest nego stavka koja se preliva u budžet svakog domaćinstva u Srbiji. Sukob koji je do juče bio ograničen na direktnu razmenu udara između Vašingtona i Teherana sada dobija nove mete i nove granice, a svaka nova prestonica uvučena u obračun pomera cenu energenata za koju Beograd nema ni polugu ni zaštitu.
U noći između 21. i 22. jula Iran je prvi put raketama gađao teritoriju Jordana, a bljeskovi presretanja iranskih projektila bili su vidljivi golim okom iz izraelskog grada Eilata na obali Crvenog mora. Reč je o jedanaestoj uzastopnoj noći američkih udara na Iran, tokom kojih su eksplozije prijavljene u gradovima Sirik, Ahvaz i Bušer, dakle od obale Persijskog zaliva do naftonosnog jugozapada zemlje. Time se linija sukoba prvi put proteže preko granica dve prvobitno umešane strane i preti da uvuče susede koji bi radije ostali po strani.
Zašto Teheran širi odmazdu na nove mete?
Iranska računica počiva na logici pritiska: ako se udari ne mogu zaustaviti na sopstvenoj teritoriji, cena rata se prenosi na širi region kako bi se saveznici Vašingtona naveli da traže deeskalaciju. Zvaničnici u Teheranu zapretili su odgovorom po principu oko za oko i najavili mogućnost udara na infrastrukturu u Persijskom zalivu, poruku koja se prvenstveno tiče energetskih objekata i plovnih puteva od kojih zavisi izvoz nafte i gasa ka Aziji i Evropi. Gađanje Jordana, zemlje koja je dugo pokušavala da ostane izvan neposrednog obračuna, treba da pokaže da bezbedne udaljenosti od iranskog dometa više nema.
Za razumevanje zašto je ovaj potez opasan dovoljno je pogledati geografiju. Eilat, iz kog su se videli bljeskovi, leži na uskom pojasu gde se dodiruju granice Izraela, Jordana, Egipta i Saudijske Arabije, pa svaka raketa koja proleti tim koridorom prolazi na dohvat četiri države odjednom. Rat koji se do sada vodio kroz dva glavna aktera sada rizikuje da postane regionalni, sa mnogo više prestonica koje moraju da procenjuju hoće li i same postati meta ili baza za odgovor.
Šta poručuje Vašington?
Državni sekretar Marko Rubio poručio je da Sjedinjene Države ostaju otvorene za pregovore, ali je istovremeno ocenio da Teheran za sada ne pokazuje ozbiljnost potrebnu da bi razgovori uopšte počeli. Poruka je dvostruka: diplomatski kanal nije zatvoren, ali odgovornost za njegovo otvaranje Vašington prebacuje na iransku stranu, uz jasan signal da će vojni pritisak trajati sve dok se ne pojavi verodostojan sagovornik. Za saveznike u Zalivu i za evropske prestonice to znači nastavak neizvesnosti u kojoj se svaka noć meri brojem novih udara.
Za Evropu, a time i za Srbiju, jedanaesta noć bez prekida znači da se tržište energenata drži na ivici, spremno da skoči na svaku vest o pogođenom brodu ili pogođenoj rafineriji. Beograd u ovom sukobu nema mesto za stolom niti kanal preko kog bi uticao na ishod, ali će posledice osetiti kroz cenu goriva i grejanja čim se linija fronta pomeri još jednom. Verujete li da će širenje rata na nove mete naterati aktere da traže izlaz, ili nas svaka nova prestonica u obračunu vodi dublje u najskuplju fazu ovog rata?
