Rusija zasula Kijev sa oko 40 raketa, razoreno više zgrada
U masovnom noćnom napadu na ukrajinsku prestonicu Rusija je ispalila oko 40 raketa Iskander-M i hipersoničnih Cirkona, dok novi načelnik Generalštaba Mihajlo Drapatij najavljuje pojačanu odmazdu.
- Rusija je u jednom noćnom naletu na Kijev ispalila oko 40 raketa Iskander-M i hipersoničnih Cirkona.
- Razoreno je više stambenih zgrada u prestonici, a dnevni napad na Zaporožje 21. jula odneo je najmanje troje civila.
- Ukrajinski dronovi pogodili su 22. jula skladište kompanije Wildberries u Krasnodaru i izazvali požare i povrede.
- Novi načelnik Generalštaba Mihajlo Drapatij najavio je pojačane operacije odmazde protiv ruskih snaga.
Novi talas ruskih udara na Kijev nije udaljena vest za Beograd, jer svaka eskalacija na istoku Evrope pomera energetska tržišta, cenu gasa i političku klimu u kojoj Srbija vodi svoje pristupne pregovore i brani proklamovanu vojnu neutralnost. Kada je pred zoru ka ukrajinskoj prestonici poletelo oko četrdeset raketa, među njima balistički Iskander-M i hipersonični Cirkoni, geopolitička realnost ponovo je pokazala da linija fronta više nije ograničena na Donbas, već da se rat prelama preko svakog evropskog stola za kojim se odlučuje o sankcionom režimu.
U samoj prestonici razoreno je više zgrada, a spasilačke ekipe satima su raščišćavale ruševine i podzemne prolaze koje je udarni talas oštetio. Reč je o jednom od najmasovnijih noćnih napada u poslednjim mesecima, koji je iscrpeo ionako proređene zalihe municije za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Kombinacija balističkih i hipersoničnih projektila nije slučajna: Moskva njome testira granice zapadnih sistema presretanja i šalje poruku da može da pogodi centar Kijeva uprkos godinama isporuka oružja iz zemalja Evropske unije i Sjedinjenih Država.
Napadi se, međutim, ne završavaju na prestonici. Ruski vođeni avio-bombaški udar na Zaporožje ubio je 21. jula najmanje troje civila, potvrđujući da rusko vazduhoplovstvo sistematski gađa gradove blizu fronta klizećim bombama velike razorne moći. Svaki takav udar dodatno opterećuje ukrajinsku infrastrukturu i produbljuje humanitarnu krizu koja preko koridora za žito i izbegličkih tokova posredno stiže i do jugoistoka Evrope.
Da li se fronta seli na rusku teritoriju?
Odgovor koji stiže iz Kijeva glasi potvrdno. Ukrajinski dronovi pogodili su 22. jula skladište trgovinske kompanije Wildberries u Krasnodaru, izazvavši požare i povrede, čime je Kijev poručio da rat više nije jednosmeran i da ruska pozadina nije nedodirljiva. Napadi na logističke i industrijske objekte duboko unutar Ruske Federacije postali su deo ukrajinske strategije da se protivniku podigne cena rata i da se poremeti snabdevanje frontova.
Tu logiku sada uokviruje i novo vojno rukovodstvo. Novi načelnik Generalštaba Mihajlo Drapatij najavio je pojačane operacije odmazde protiv ruskih snaga, signalizirajući da Kijev ne planira da pređe u čistu defanzivu uprkos pritisku na svoje gradove. Njegova najava, izgovorena dok se iz kijevskih ulica još uklanjaju ruševine, predstavlja pokušaj da se posle teške noći obnovi osećaj inicijative u ukrajinskim redovima.
Zašto je Srbiji važan ovaj ciklus eskalacije?
Za Srbiju, koja održava diplomatski kanal i prema Moskvi i prema Briselu, svaki ovakav udar znači novi pritisak na osetljivu ravnotežu. Visoka predstavnica Evropske unije i vodeće članice, među njima Francuska i Nemačka, svaku eskalaciju koriste kao argument za oštriji sankcioni režim, dok se od Beograda očekuje da svoju spoljnu politiku sve jasnije uskladi sa evropskom perspektivom. Rat koji se sada vodi i iznad Kijeva i iznad Krasnodara nije samo ukrajinsko pitanje: on iznova crta granice onoga što se u evropskim kancelarijama smatra prihvatljivim, a Srbija je deo tog razgovora htela to ili ne.
Šta mislite, može li najavljena ukrajinska odmazda da promeni tok rata, ili nas oba tabora vode ka još dužoj i skupljoj eskalaciji?
